Beležnica... Nikolas Sparks...

Odavno nisam čitala romane a na temu velike, prave ljubavi. Zašto je to tako , ne znam  .Verovatno bi me i ovaj roman zaobišao da me moj hubby nije iznenadio knjigom.

 On najbolje zna koliko ja volim knjige , i kad  god je u prilici kupuje mi ih . To veoma cenim , i zahvaljujući  baš njemu do mene dolaze i neke knjige koje nikad ne bih sama kupila . Takav je slučaj i sa ovom knjigom. Videla sam je u knjižari , gledala je i rekla : ''Ne''..

Ali , se moj dragi rukovodio njenom čitanošću , videvši da je na desetom mestu  Lagunine liste bestselera.

Tako ovaj ljubić uđe u moj dom :)

A ja kao pravi knjigoljubac-štreber , odmah da je  ispitam..

Neočekivano , zadovoljna sam. Nekako mi je prijalo u ovom trenutku da pročitam ovako nešto , iako samu završnicu nisam baš tako zamišljala. Baš me raznežila . 

Zaključak ---Drago mi je što  je imam..

Vreme potrebno za čitanje 2,5 sata, sa sve popravkom zuba ( čitala sam je  u čekaonici).

2004. godine je snimljen film po ovoj knjizi , ali ga ja nisam gledala..

Nameravam!

fotografije kojima ću ilustrovati odlomke pozajmljujem iz filma

Tema knjige

Prava ljubav, 

jedinstvena, neuništiva, neprevaziđena

 ona koja ostaje za ceo zivot

 Ovaj roman nam pokazuje kolika može biti  snaga jedne ljubavi - deo sa Alchajmerovom bolešću, i koliko je važno boriti se za svoju sreću.

 Nikolas Sparks (1965), američki autor međunarodnih bestselera, poznat je po romanima u kojima se bavi temama kao što su hrišćanstvo, ljubav, tragedija i sudbina. Iako je sredinom osamdesetih godina napisao dva romana, svoj prvi uspeh Sparks je postigao 2001. godine romanom The Notebook- Beležnica.

Do sada je objavio dvanaest romana, koji su prevedeni na preko trideset jezika, a neki od njih su i filmovani (The Notebook, Message in a Bottle i  A Walk to Remember).

www.nicholassparks.com

Posle Drugog svetskog rata i povratka u Severnu Karolinu, tridesetjednogodišnji Noa ne može da zaboravi devojku koju je izgubio pre više od decenije...

 Odlomci

 “Ja nisam poseban, u to sam siguran. Ja sam običan čovek, sa običnim mislima, i vodio sam običan život. Nisu mi posvećeni spomenici i moje ime uskoro će biti zaboravljeno, ali voleo sam jednu osobu svim srcem i dušom. To je uvek bilo dovoljno.Romantične duše će ovo nazvati ljubavnom pričom ,cinik bi je pak nazvao tragedijom. Za mene je ona pomalo od oboje , ali kako god gledate na nju , to ne menja činjenicu da ona obuhvata veliki deo mog života  i put koji sam odabrao. Ne žalim se na taj put niti na mesta na koja me je vodio, na neke druge stvari možda imam pritužbi dovoljno da napunim cirkuski šator, ali put koji sam odabrao uvek je bio onaj pravi i ništa ne bih uradio drugačije''...

...”Jednom je voleo , znao je. Jedan jedini put, pre mnogo vremena. I to ga je zauvek promenilo. Savršena ljubav to učini čoveku , a ta je bila savršena''..

...'' Pesnici često opisuju ljubav kao osećanje koje ne možemo da savladamo, koje prevazilazi logiku i zdrav razum. Tako je bilo sa mnom. Nisam planirala da se zaljubim u tebe…i sumnjam da si ti planirao da se zaljubiš u mene, ali jednom kada smo se sreli, bilo je jasno da nijedno od nas nije moglo da spreči ono što nam se dešavalo. Zaljubili smo se uprkos razlikama, takva ljubav događa se samo jednom, i zato mi se svaki minut koji smo proveli zajedno urezao duboko u pamćenje..nikada neću zaboraviti ni jedan trenutak naše ljubavi''...

...''Setio se kako je Gasu pričao o njoj. Prvi put kad ju je spomenuo, Gas je zavrteo glavom i nasmejao se: ''Dakle od tog duha ti bežiš.'' Kad je upitao šta to znači, Gas mu je odgovorio :''Znaš, duhovi, uspomene.Posmatram te, radiš danonoćno, kao rob, jedva da imaš vremena da dođeš do daha. Ljudi tako rade iz tri razloga.Ili su ludi, ili su glupi , ili nešto pokušavaju da zaborave. Znao sam, da ti pokušavaš da zaboraviš nešto.Ali nisam znao šta''...

...''Verena je- prošaputao je napokon, a onda satima ćutao. Tišinu je narušavala samo stolica za ljuljanje . Noć je bila vrlo tiha, nije se dešavalo gotovo ništa izuzev što bi ga Klem povremeno obilazila kao da hoće da ga pita-Je li ti dobro?-

I u nekom trenutku te vedre oktobarske noći , u Noi se sve uskomešalo i ophrvala ga je čežnja . A da ga je iko gledao, video bi čoveka koji izgleda kao starac , koji je za tek nekoliko sati ostario kao da mu je prošao čitav život''...

...''Zato sam se i promenio. Postao sam Magelan ili Kolumbo, istraživač zagonetnog uma, i učio sam , zbrkano i sporo, ali ipak učio o onome što se mora učiniti.I naučio sam ono što je jasno i detetu. Da je život naprosto zbirka malih života koji se žive iz dana u dan. Da svaki dan treba provesti pronalazeći lepotu u cveću i poeziji i razgovoru sa životinjama. Da od dana provedenog u sanjarenju, uz zalazak sunca i svež povetarac, ne postoji bolji. No iznad svega, naučio sam da je život i sedenje na klupi pored prastarog potoka, moj dlan na njenom kolenu i ponekad, kad su dobri dani, zaljubljivanje''...

...''Jedan deo pročitala je najmanje sto puta i iz nekog razloga sad ga se setila. Ovako je glasio:

'Rastanak nam toliko teško pada zato što su nam duše spojene. Možda su oduvek bile i uvek će i biti. Možda smo pre ovoga proživeli hiljadu života i u svakom pronalazili jedno drugo. I možda smo svaki put bili primorani da se razdvojimo iz istih razloga . To znači da je ovo zbogom ujedno i zbogom za prethodnih deset hiljada godina i uvod u ono što će tek doći.

Dok te gledam vidim tvoju lepotu i čar i znam da su sve izrazitiji sa svakim životom koji živiš. I znam da sam svaki život pre ovoga proveo tražeći tebe . Ne neku nalik tebi, već tebe, jer tvoja duša i moja moraju uvek biti skupa. A onda , iz razloga koje nijedno od nas ne razume, prisiljeni smo da jedno drugom kažemo zbogom. 

Voleo bih da ti kažem da ćemo uspeti i obećavam da ću učiniti sve da tako i bude. Ali ako se više nikad ne sretnemo i ako je ovo zaista zbogom, znam da ćemo se ponovo sresti u narednom životu. Ponovo ćemo pronaći jedno drugo i možda će nam zvezde postati naklonjene, pa se nećemo voleti samo tada , već ćemo nadoknaditi sve one propuštene prilike''...