Srebrno jezero, Ram i Golubac...

 ''Tragovima prošlosti'' u Braničevskom okrugu u ovom postu pratimo  Dunav.

Obišli smo  tvrđave Ram i  Golubac i potom posetili Srebrno jezero, u  blizini ovih mesta .

 Inače, Braničevski okrug smatram jednim od najlepših i naperspektivnijih delova Srbije, bar što se tiče turizma,

 ali nažalost, zbog nikakvih ili nedovoljnih ulaganja, loših puteva i reklame, mnoga od tih interesantnih mesta su zapuštena, nedovršena i neposećena. 

Ogroman potencijal Dunavske regije u Srbiji, neiskorišćen zbog nehata, birokratske inercije i urođenog srpskog fatalizma.

Pošto je Dunav uvek darovao život onima koji su živeli oko njega u najtežim vremenima, verujem da će i danas upravo Dunav biti ta polazna spasonosna ''žila kucavica''  za buđenje srpskog turizma, kako za naše turiste, a pogotove za one  iz inostranstva koji vole plovidbu Dunavom.

Ministarstvo finansija i privrede je već bilo angažovano na revitalizaciji Lepenskog Vira i izgradnji vizitorskog centra na Viminacijumu. U pripremi  je realizacija projekta Golubačke tvrđave i onda bi se kao pravi zaokruženi proizvod ovog kraja pojavila i revitalizovana i sređena Ramska tvrđava. Turski ambasador u Srbiji, Mehmet Kemal Bozaj, izjavio je nakon sastanka da je revitalizacija Ramske tvrđave veoma važna i za Srbiju i za Tursku jer predstavlja deo njihovog istorijskog nasleđa. Rekonstrukcija kompleksa Ramske tvrđave, koja će obuhvatiti osim bedema i kula, karavansaraj, kupatila - hamame i dekorativnu spoljašnju i unutrašnju rasvetu, doprineće značajnom razvoju turističke ponude Velikog Gradišta i regiona.On je rekao da će pružiti punu podršku kako bi ovu tvrđavu revitalizovali i učinili poznatijom svetskoj javnosti.

Ostaje da verujemo i da se nadamo jer na licu mesta nema tragova bilo kakvih promena!

U Braničevskom okrugu možete sigurno provesti kvalitetan vikend u obilascima:

• Grad Požarevac - Saborna crkva, ergela Ljubičevo, Narodni muzej Požarevca, Galerija slika Milene Pavlović-Barili
• Arheološko nalazište rimskog Viminacijuma kod Kostolca
• Ramska i Golubačka tvrđava
• Srebrno jezero
•  Manastiri Rukumija, Sestroljin. Tuman, Bradača, Zaova, Gornjak, Vitovnica, Nimnik
• Pećina Ceremošnja, pećina Ravništarka, Dubočka pećina, Ševička pećina
• Vrelo reke Mlave, Žagubica
• Krupajsko vrelo, Krepoljin
• Gornjačka klisura

o nekima sam već ranije pisala, imate link.

Mi smo napravili za jedan dan ovakav plan:

prepodne obilazimo Viminacijum , a popodne:

Srebrno jezero, Ramsku i Golubačku tvrđavu

Ramska tvrđava

Istorijat tvrđave

•  Na ovom prostoru je postojalo praistorijsko naselje (još iz doba Kelta).

• Izvesno je da je u Ramu boravio zloglasni Hunski vođa Atila, poznatiji pod nadimkom ''Bič božiji''.

• Jedna legenda kaže da je Romulov mlađi brat, Rem, posle jedne svađe sa bratom, krenuo sa svojom ženom Leticijom pored Dunava da sebi traži novi dom. Tako se zaustavio na prelepom brežuljku i zasenjen njegovom lepotom rešio je da tu sebi sagradi dom.

•   Turski izvori ovaj grad nazivali su Ihram Haram.

Priča kaže da je turski sultan Bajazit II obilazeći svoje vojnike zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav, i suprotnu ugarsku stranu. Sedeći tako na prostirci- ihramu (turski naziv za ćilim), kažu da je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava,

 koja je po ihramu i dobila ime.

Istorijski izvori govore da je današnja tvrđava delo Bajazita II. 

U Turskim izvorima ostao je detaljan opis grada Rama. 

Ramska tvrđava ima oblik nepravilnog poligona sa četiri ugaone i centralnom Donžon kulom.

Tvrđava je bila zidana za odbranu od hladnog i vatrenog oružja. Kule su snabdevene i danas vidljivim otvorima za topove, pa se može reći da je Ram pravo artiljerijsko utvrđenje. Tvrđava je bila opasana dubokim rovom ispunjenim vodom. Ulaz u nju je bio jedino moguć preko pokretnog mosta na dunavskoj strani.

 U tvrđavi je bilo puno raznih dragocenosti.  Zbog toga je ulaz u tvrđavu bio dobro čuvan. 

Turski putopisci Evlija Čelebija,  Hadži Kalfa i dr. daju dosta podataka o Ramu i njegovoj posadi.

 Izvesno je da je ovde u više navrata boravio i sam Bajazit.

• U Ramu je bila džumrukana (carinarnica) čiji je nadzornik jedno vreme bio Vuk Karadžić. Postoji više pisama koje je iz Rama Vuk Karadžić slao Milošu Obrenoviću.

U neposrednoj blizini Ramske tvrđave nalaze se i zidine veoma dobro očuvanog Karavan saraja (odmorište za karavane). Nešto niže nalaze se i ostaci temelja nekadašnjeg turskog hamama. Do skoro, ovde se mogao videti, u korov sakriven, ulaz u tunel koji je vodio do tvrđave.

izvor

Ovo kulturno dobro ima višestruki značaj za očuvanje istorijske niti i kulturnog identiteta našeg društva, i zato me raduje podatak da će propadanje tvrđave biti uskoro zaustavljeno, a čitav kraj okolo preuređen i revitalizovan.

 Na desnoj obali Dunava, na strmoj kamenoj litici, nalaze se zidine srednjevekovnog grada Rama. Tu se danas nalazi malo selo, nekada poznato kao varoš, koje je ime dobilo po istoimenoj tvrđavi oko koje se formiralo i naselje.

Trenutno je to selo posećeno jer je upravo tu, na Dunavu kraj tvrđave pristanište, skela koja prevozi kola i putnike sa druge strane Dunava, do Banata, tj. do Stare Palanke. Pošto  je najbliži most preko Dunava kod Kovina udaljen 140 km, skela je jedino rešenje stanovnicima Braničevskog okruga i južnog Banata.

To je i poslednja skela na Dunavu u Srbiji, kažu.

Kratko smo razgledali tvrđavu u lošem stanju

 (ali srediće je, obećali su Turci i naši privrednjaci),

 malo smo razgledali skelu i onda omamljeni mirisom riblje čorbe seli u restorančić na pristaništu, na riblje specijalitete i da se malo okrepimo.

Golubačka tvrđava

Golubačka tvrđava se nalazi na 4 kilometra nizvodno od Golupca, na strmim liticama, pre ulaska u veličanstvenu Đerdapsku klisuru. 

Ne zna se tačno ko je i kada podigao Golubačku tvrđavu. Prvi put se spominje nakon smrti kralja Dragutina, 1316. godine, kao tvrđava sa ugarskom posadom. Car Lazar je bezuspešno pokušavao da osvoji Golubačku tvrđavu, te je početkom 15. veka ipak došla u srpski posed. Nakon smrti despota Stefana /1427. godine/, Turci napreduju u svojim osvajanjima teritorija Ugarske, te osvajaju i tvrđavu Golubac i drže je u svom posedu sve do početka 19. veka.

Ponegde se mogu videti i topovski otvori. Kapela u prizemlju jedne četvrtaste kule u sredini Golubačke tvrđave,

svedoči o srpskom prisustvu. Kapela ima niše za oltar, đakonion i proskomidiju, sve okrenuto ka istoku pa se može prepostaviti da je bila deo pravoslavnog hrama.

potopljeni deo tvrđave

 Opština Golubac je pripremila projekat "Oživljavanje Golubačke tvrđave" koji bi se realizovao u saradnji sa Rumunijom. Strateški plan razvoja turizma predviđa i izmeštanje dela magistralnog puta koji prolazi kroz Tvrđavu, a ovog aprila je počela realizacija projekta osvetljavanja Tvrđave. U okviru oživljavanja kompleksa tvrđave Golubac, u planu je i izgradnja etno-hotela u srednjovekovnom stilu, prodavnice etno-zanatstva, etno-restorana, srednjovekovnog sela, prostora za viteške borbe, amfiteatra za održavanje raznih kulturnih manifestacija, pristaništa za turističke brodove...

idejno rešenje za rekonstrukciju tvrđave

 Posle izmeštanja puta, može se pristupiti temeljnim istraživanjima tvrđave, od kojih se puno očekuje.

 Poslednja istraživanja bila su pre 20 godina.

Nakon obilaska Viminacijuma, Ramske i Golubačke tvrđave, odlučili smo da ostatak dana provedemo

 u odmaranju na obali Srebrnog jezera.

Srebrno jezero

Srebrno jezero je zapravo rečni rukavac Dunava, koji je 1971. godine pregrađen nasipom u gornjem toku, tako se priobalje ramskog rita zaštitilo od podzemnih voda. Jezero se nalazi u opštini Veliko Gradište (2,5km je udaljeno od grada) i ima izuzetno dobar turistički položaj, jer je na raskršcu bitnih putnih pravaca i u blizini je privredno razvijenih gradova (udaljenost do Beograda 120km, do Požarevca 34km, do Smedereva 60km).

Ono ima površinu od 4,5 kilometra kvadratnih,  dugo je 14km, duboko 7-14m i pripada grupi veštačkih akumalacionih jezera.

U popodnevnim satima, kada sunce počinje da zalazi iza Karpata, mnoštvo sunčevih zraka čini da jezero ima srebrni odsjaj. Po tome je i dobilo ime Srebrno.

Zahvaljujući snažnim pumpama, u jezeru je nivo vode stalno niži od nivoa Dunava, tako da je stalno obezbeđen dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine što omogućava da voda bude besprekorno čista i bistra. Srebrno jezero, bogato je ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. Ribolovcima je poznato po ulovljenom šaranu težine 44 kg. U jezeru su zastupljene sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik…

Srebrno jezero je izuzetne lepote i od početka je postalo omiljeno izletište i okosnica turizma u ovom kraju.

Hladovina bagremove šume i dobra klima, čine da boravak na jezeru ostane za pamćenje.

 U neposrednoj blizini jezera, šetališta i postojećih ugostiteljskih objekata nalazi se Aqua park Silver lake, kompleks bazena ukupne površine 2500 m2 od čega je 780 m2 pod vodom, sa vodenim atrakcijama za odrasle i decu. Može da primi 1200 posetilaca.

Pored  “Silver Lake” kompleksa, postoje i hoteli “Srebrno jezero” i “Danubija”, zatim privatne vile i kamp naselje.

Turistički brod Silver Star namenjen je krstarenju na Dunavu. U ponudi je krstarenje do ušća Dunava u Pek, Ramske i Golubačke tvrđave, ali je potrebno da se ranije najavi dolazak i da bude brojnija grupa, tako da mi to nismo iskusili, nažalost, a bio je divan dan.

Idealno je za bavljenjem nekim od sportova: veslanje, vožnja kajakom, kanuom, pedalinama… U neposrednoj blizini nalazi se teren za mini golf, i četiri teniska terena.

izvor

s jedne strane Dunav, a s druge Srebrno jezero

U blizini jezera je manastir Nimnik iz 14. veka. Poreklo imena ovog manastira ni danas nije sa sigurnošću utvrđeno, pa je narod prihvatio legendu o čobanici Nikolini, koja nije htela da oda Turcima lokaciju manastira. Nakon što im je odgovorila ‘Nu štiu nimik’, što znači ‘Ne razumem ništa’ rastrgli su je konjima. Posle nekih promena u reči nimik, nastalo je današnje ime manastira Nimnik.

http://www.discoverserbia.org/sr/istocna-srbija/srebrno-jezero/184

Kao što rekoh na početku posta, Braničevski okrug, ušuškan kraj Dunava, na granici sa Rumunijom,

 nudi mnogo više od onoga što  ćete bilo gde pročitati.

Ima on svoju mistiku i tajnovita mesta koja čekaju 'nekog da ih otkrije'.

Ovde se nekada burno živelo, gradilio, volelo, umiralo - sve se menjalo, samo je on opstao i  ostao- 

lepi, plavi Dunav, 

koga mi danas izgleda ne volimo i ne koristimo dovoljno 

(čemu u prilog govore nesređene obale, ukorovljena i zapuštena šetališta, i zatravljene tvrđave).

Nekada davno stare civilzacije su se trudile da izgrade svoje gradove i život kraj velikih reka,

 od praistorijskih građana Lepenskog Vira, Kelta, Rimljana, Huna, Slovena, Srba,Turaka, Nemaca i mnogih drugih,

 i ostavile trag 

 koji mi samo  treba da sledimo.

Nažalost:''Dug život na kulturnoj margini doveo nas je do situacije u kojoj ne samo da sumnjamo u svoju budućnost,

 već i u prošlost. '...