Jastrebac - ''zmajska'' planina...

Moj putopis

 Izleti u Srbiji

Zmajček

Jastrebac, planina kraj Kruševca, opevana u brojnim legendama, pesmama, knjigama. 

Mene  podseća na mesec maj i na zmaja, pa je za mene 'zmajska',  iako je pravilno zmajevita :D

 Jastrebac je vrlo stara planina, rodopska, koja je postojala još u tercijaru i uzdizala se iz tercijarnog mora kao veliko ostrvo. Njegov današnji izgled je formiran prilikom nastajanja Alpa, Dinarida i Karpata.

 Legenda kaže da je u davna vremena na visokom i golom planinskom vrhu jastreb svio gnezdo. Sa grančica koje je nosio u kljunu po planinskim goletima ispadale su semenke bukve, breze, četinara. Vremenom je na tim mestima izniklo visoko 'jastrebovo' drveće ...

Jastrebovi i danas gordo kruže njenim vrhovima...

Tako nastade najšumovitija planina Balkana, kako ju je nazvao Josif Pančić, 

tačnije tako ova planina dobi ime

 -  Jastrebac. 

 Zovu je još i zmajevitom planinom i kolevkom zmajevitih junaka. 

Prema staroj legendi, potomci zmajeva su   despot Stefan Lazarević, Miloš Obilić, Marko Kraljević itd.

 Despot Stefan Lazarević je rođen u neposrednoj blizini Jastrepca, u Kruševcu, tada prestonom gradu Srbije.

( U narodnoj pesmi 'Carica Milica i Zmaj od Jastrepca',  je opevan 'zanimljiv' odnos između knjeginjeMilice i Zmaja od Jastrepca, gde se ona žali svom mužu,  knezu Lazaru, na Zmaja koji je svake noći pohodi i ljubi :D

...''Malo vreme za tim postojalo,
Ode care na tanke čardake,
A carica na visoku kulu.
Malo bilo, za Dugo ne bilo,
Zasija se Jastrebac planina
A poleće zmaje od Jastrepca
Od Zmajevca od vode studene,
Te se primi uz Kruševo ravno
A doleće na bijele kule,
Te on pade na meke dušeke,
Zbaci zmaje ruho ognjevito,
Pa s caricom leže na jastuke.''...

I tako navodno nastade muško čeljade u lozi Lazarevića, koje su svi željno iščekivali godinama, decenijama.. 

I svi su bili srećni i zadovoljni...

Šalu na stranu, sve je to šašava legenda, a naš Stefan, 'visok i lep' ljubi ga majka, sa zmajevima jeste imao istorijske veze, ali kao jedan od osnivača Viteškog reda  Zmaja (nem. Drachenorden; lat. Societas Draconistrarum) , pa je neuk narod možda nešto načuo i odmah povezao i opevao kako je umeo...

 Druga legenda kaže  da su ovde, svojevremeno, na tajne sastanke kod dve sestre, Jelike i Jaglike, dolazili Miloš Obilić i Boško Jugović.

I danas, poslednjih decenija ispredaju se mistične priče koje bude maštu čitalačku o zakopanom turskom zlatu, o zlatonosnim potocima, i o tome  da Jastrebac u svojoj utrobi krije misteriozno oružje koje je lično Nikola Tesla ostavio Srbima u amanet...

Jastrebac i ja

Meni je ovo najvažnija i najdraža planina, i sa velikom radošću pišem o njoj. 

Moj rodni grad, Kruševac je smešten na 20 km od Jastrepca i rasla sam gledajući njegove vrhove svakodnevno. I kad sam bila srećna, a naročito zamišljena, stalno sam sa svog prozora ili terase gledala u njegove vrhove, kao da bi mi oni dali odgovor na pitanje da li ću dobro uraditi pismeni zadatak ili da li me dragi voli :D

A kad bih se vraćala iz centra ili iz škole, umorna, kad bi se u daljini pojavili vrhovi Jastrepca, znala sam da sam blizu kuće i odmah bi mi bilo lakše.

I danas, dovoljno je da  pomislim na te vrhove koje savršeno jasno čuvam u svojoj memoriji, osetim spokoj, kakav imaju bezbrižna i voljena deca, iako odavno nisam dete i ne živim blizu Jastrepca.

Izleti prvomajski i svi ostali, sa roditeljima, prijateljima, 

miris šume, 

neki slatki poljupci, 

neverovatan mir  tišina,

 čak i moja veridba ili ženska svadba se odigrala upravo na ovoj planini. 

Neraskidiva veza i ljubav za sva vremena.

Geografski položaj Jastrepca

Jastrebac je planina koja se nalazi u južnom delu Srbije, na prostoru između Niša, Aleksinca, Kruševca, Blaca i Prokuplja. Sastoji se od dva masiva, Velikog i Malog Jastrebca. Spada u 'stare' rodopske planine. Od Kopaonika je odvojen Jankovom klisurom na reci Blatašnici. Najviši vrhovi su Velika Đulica (1492 m), Pogled (1481 m), Zmajevac (1.313 m) i Bela stena (1.257 m) koji predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Prevojem Grebac između Velikog i Malog Jastrebca vodi put Prokuplje-Kruševac (preko Ribarske Banje)

Guste šume čine ovu planinu bogatom vodenim tokovima.

Do izletišta i veštačkog jezera na 650 metara nadmorske visine stiže se dobrim putem za petnaestak minuta.. 

Jastrebac ima izvanredne klimatske uslove (osunčanost tokom cele godine, sveže vazdušne struje i nezagađenu sredinu) i upravo zahvaljujući ovako blagoj klimi i raznolikosti flore i faune, pruža izuzetne mogućnosti za odmor i planinarenje.

Predeli Jastrepca atraktivni su za sve ljubitelje prirode - planinare, izviđače, sakupljače gljiva i lekovitog bilja, zaljubljenike u biciklizam, lov, ribolov, šetnju.

  Omiljene planinarske maršrute planinom Jastrebac su do "Bele Stene" (1257 m), "Stracimira" (1390 m), "Maznice" (1140 m), kao i izleti do "Majorove česme", česme "Dve sestrice", stare crkve Sv. Petke, "Doline breza", srednjevekovnog utvrdenja "Gradac".

 Planina Jastrebac, svojom konfiguracijom terena, predstavlja jedno od najboljih mesta za brdski biciklizam u Evropi. Tome doprinosi i veliki broj izvora koji su aktivni preko cele godine. Ono što svi gosti na Jastrepcu primećuju je da se vožnja sve vreme odvija u hladovini i to svaki izlet čini jako prijatnim. Javno preduzeće Srbijašume koje gazduje planinom Jastrebac, između ostalih stvari kojima se bavi, radi i na eksploataciji šuma. Mreža puteva koju prave na planini idealna je za bavljenje ovim sportom i stvara potencijale za preko 1000 kilometara staza . Radi se o traktorskim putevima koji za početak lako spajaju manastire i druga mesta koja su vredna posete.

Ova planina se odlikuje  bujnom  listopadnom i četinarskom šumom. Dominira bukva, a po lepoti se izdvajaju rezervat belih breza, ali i brojni vodeni tokovi, izvori i potoci. U okolnim rečicama i potocima mogu se naći rečni rakovi i slobodna pastrmka, što je znak izuzetno čiste vode. Za one koji vole prirodnu hranu, Jastrebac obiluje mnoštvom samoniklog jestivog bilja: sremuša (cremboša), koprive, maslačka, divljih jagoda, jabuka i krušaka, raznih vrsta jestivih gljiva...koje je uz dobru pripremu izuzetno zdrava hrana.

Jastrebac je bogat plemenitom divljači o čemu svedoče nazivi pojedinih mesta kao: Sokolovica, Sokolov kamen, Mečji jelak, Mečja stena, Srndalje, Lanište, Košutin vir...
Posebnu atrakciju Jastrepca čini izletište sa malim akumulacionim jezerom i izletničkim objektima čija opremljenost i smeštajni kapaciteti mogu da ugoste i veće turističke posete.

 Veštačko jezero omogućava kupanje u letnjim mesecima, a ski-staza dužine 300 m sa ski-liftom uživanje u zimskim mesecima. Ova staza spada u kategoriju lakih staza.

Nekada glavno kupalište za građane Kruševca i okoline, jezero u centru odmarališta je danas zapušteno i puno rečnog mulja. Njegove obale i hotel "Šator" bili su glavna letnja destinacija kruševljana. Tu su se organizovale napoznatije igranke. Hotel radi već tri decenije, a ni privatizacija nije pomogla.

Hoteli koje je nekada držala kruševačka privreda, prešli su u ruke privatnih vlasnika, ali su ugostiteljski objekti uglavnom zatvorenog tipa sa malo gostiju.

Od sportsko-rekreativnog sadržaja tu su sportski tereni za tenis, fudbal, rukomet, košarku, biciklističke staze za mountain bike, planinarske staze za šetnju i jednodnevne izlete.

Ukoliko neko želi da produži svoj boravak na Jastrepcu na raspolaganju su mu Hotel „Vila Merima“ i „Trajal“.

 Ono što je tužno u vezi sa ovom planinom je da ona ima smeštajne kapacitete koji su uglavnom nepopunjeni ili bolje rečeno, prazni, neki su već oronuli, zamandaljeni, igrališta su retko puna, radi svega jedan kafić u sklopu 'Vile Merima', o nekom sadržaju, radnjama da i ne govorimo. Ali zato ima takvu prirodu, izvore, miris, mir i tišinu koji sve te nedostatke tj. potrebe savremenog turiste  nekako 'potkupi' svojom čistom i nedirnutom lepotom, a za sve potrepštine morate skoknuti do sela Buci ili  Lomnica na par kilometara od izletišta ili do Kruševca.

Ono što ovde možete je da se naspavate u miru i tišini, nadišete čistog vazduha, napijete čiste izvorske vode, išetate do iznemoglosti, i uživate u svemu tome. A takođe možete i povezati nekoliko destinacija u kruševačkom kraju i obići ih za dan ili dva.

Predlog : obilazak grada Kruševca: Donžon kula, Lazarica, Muzej, centar grada, Slobodište, 

popodne Ribarska banja, kupanje i tamo prenoćite. 

Zatim rano ujutru posetite prelepi  manastir Đunis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice,

pa put Jastrepca gde provedete ceo dan i onda 

u povratku sa Jastrepca posetite manastir Naupara.

Put do Košutinog Vira zna mali broj  ljudi. Ovo božanstveno mesto sa pločastim stenama uz reku, koje je oblikovala priroda poželeli bi mnogi hotelijeri uz objekte u  poznatim izletištima.

Jastrebačka reka  je leta 2012.  sa izuzetno visokim temperaturama imala  temperaturu vode od dvadesetak stepeni, što je činilo prijatnom za kupanje. Međutim, zbog malih ulaganja ova destinacija je slabo posećena.

Na jastrebačkim rekama svojevremeno je ispirano zlato. A današnji jastrebački potoci izgledaju tako kao da su 'posrebreni'.

Mi smo proveli jedan zanimljiv deo  posebno radosnog hrišćanskog dana na Jastrepcu. I pošto je  bio Uskrs, odlučili smo se za najlakšu maršrutu oko jezera i potom do crkvice svete Petke.

Kako sam vas i navikla, ovaj putopis najbolje će upotpuniti moja foto priča:

 

 Naposletku, pisati post  o Jastrepcu a ne pomenuti knjigu ''Daleko je sunce'', Dobrice Ćosića, koju su sve generacije đaka u Srbiji, počev od pedesetih godina prošlog veka do danas, obrađivale u školskom programu kroz obaveznu lektiru iz srpskog jezika, bilo bi nepotpuno jer su zahvaljujući baš njoj mnogi đaci prvi put čuli za ovu planinu.

Knjigu je pisac posvetio svojim ratnim drugovima, borcima Rasinskog partizanskog odreda.

knjiga ukratko:

Pritisnut jačim nemačkim snagama, štab jednog partizanskog odreda odlučuje da odred napusti planinu Jastrebac. Gvozden, seljak iz tog kraja, inače hrabri ratnik, protivi se odluci i spreman je da radije napusti odred. U interesu discipline, međutim, Gvozden je osuđen i streljan na licu mesta, iako ga ceo odred žali..

 odlomak iz knjige:

...''Duva jugo i huji u bukovim šumama. Riđi vrhovi bukava njišu se kao da ih miluju ogromni nevidljivi prsti . Sunce se pomaljalo iza malog Jastrepca; po zrnastom snegu proplanka pružala se blještava putanja, kao da se to časa sunce uspelo njom na tamni greben planine. Na plavom nebu, iznad Đulice, diže se ogromni beli klobuk oblaka, kome vetar kida krajeve u sitno pramenje i goni u meko plavetnilo pučine što se nadnela nad Rasinom i Moravom  i tamo dalje nad Srbijom. Iznad Pavla vije se jato vrana, čavki, detlića, kreja i drugog šumskog ptičja, pijano od plavetnila, raspaljeno vetrom i mladim januarskim suncem. Jato kriči, gače, klikće i baca se u talase vetra.

Pavle, uzbuđen, duboko je udisao šumski vazduh što je mirisao na bukovu koru i dugo gledao na partizansku kolonu koja se polako pela uz planinu. Nikad se nije tako dugo partizanska kolona pela uz Jastrebac. 

On je stajao i gledao u kolonu, pa radostan lako požuri da je stigne. I izgubi se u njoj.''...

 ''Daleko je sunce''