Tina thinks...

недеља, 8. јануар 2012.

Navali na Avalu - beogradska planina Avala...

*In giro per Serbia*

Na samo 16 km od centra Beograda, postoji oaza mira, zelenila, čistog vazduha..
I sad bi bilo očekivano da vrvi od posetilaca, ali nije tako..
To je danas jedna, moglo bi se reći, zapostavljena i prazna planina..
Dok se ljudi vikendom tiskaju po beogradskim tržnim centrima, gde zvrje, kupuju nešto ili ne, planina u neposrednoj blizini, zvrji potpuno prazna i tužna..

Pričam o Avali...

Avala je najsevernija planina šumadijske grede, niska ostrvska planina (najviši vrh je na 511m nadmorske visine) nalazi se na putu iz Beograda za Kragujevac. Ime Avala potiče od arapske reči "havala" što znači "vidikovac", ili od turske reči ''havala'', što znači prepreka. Po Avali je nazvan i mineral avalit koji je na njoj iskopavan.

Krajem 2007. godine je Skupština grada Beograda proglasila Avalu zaštićenim prirodnim dobrom sa ukupnom površinom od 489 hektara. Još je knez Miloš 1859. godine doneo odluku da se Avala zagradi i zaštiti, a 1936. godine je proglašena nacionalnim parkom.Na zaštićenom području ima oko 600 biljnih vrsta. Ima lekovotih biljnih vrsta, a neke biljke predstavljaju prirodne retkosti, kao što su zanovet, zlatan i zelenika. Avala je dobro pošumljena samoniklim drvećem, a jednim delom je pod zasađenom borovom šumom.

Prvo utvrđenje na zaravnjenom planinskom vrhu podigli su Rimljani kako bi zaštitili brojna rudarska okna na avalskim obrnocima. O rimskom prisustvu svedoče brojni zapušteni bunari. U vekovima koji su usledili tradicija rudarstva na Avali je nastavljana. Mir rudara čuvao je utvrđeni grad koga su u srednjem veku Srbi nazivali Žrnov. Sa padom srpske države i Žrnov je potpao pod tursku vlast. Oni proširuju utvrđenje i postavljaju u njega jak garnizon kako bi bio stalna pretnja ugarskom Beogradu. Gradom je komandovao turski junak Porča od Avale, za koga narodna pesma govori da je stradao od ruke Vuka Brankovića, naslednika srpskih despota, u pesmi opevanog kao Zmaj Ognjeni Vuk.

Do 18. veka tvrđava je postepeno zapustela. Zidine su prepuštene zubu vremena koji ih je polako nagrizao do 1934, kada je kralj Aleksandar Karađorđević odlučio da se ostaci tvrđave razore. Na njenom mestu je podignut spomenik Neznanom junaku, u čast srpskih vojnika palih za slobodu otadžbine u Prvom svetskom ratu. Spomenik je izradio Ivan Meštrović po uzoru na mauzolej osnivača persijskog carstva Kira Velikog. Beogradom su kružile priče da planina sa mauzolejom na vrhu predstavlja džinovsku piramidu sa zaravnjenim vrhom, najupečatljiviji simbol izrazito masonskog Beograda sa početka prošlog veka.. izvor

Ono što ipak posetioce Beograda najčešće odvodi na Avalu je Avalski televizijski toranj odakle se pruža najlepši pogled na Beograd i okolinu, ravni Srem, talasastu Šumadiju..
Pušten u rad, 1965. godine, postao je simbol Beograda i remek-delo arhitekture, kao jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje. Međutim, u NATO bombardovanju Srbije, 29. aprila 1999. i uništavanja svega i svačega, stradao je i porušen toranj.. Bilo je potrebno 10 godina, da se sakupi novac i izgradi novi , sličan prethodniku, samo jedan metar viši. Današnji toranj ima dva lifta i restoran koji ne radi na 119. metru odnosno vidikovac na 122-om metru visine.
Ukupna visina tornja je 204,57 metara.

Zapušteni hotel ''Avala''

Sfinge

Posle Prvog svetskog rata, lokalno stanovništvo pronašlo je veći broj grobova srpskih vojnika poginulih u ratu, među njima i grob jednog neznanog srpskog vojnika. Narod okolnih sela je tom vojniku 1922. podigao skromni spomenik. Kasnije je Državni odbor za podizanje spomenika Neznanom junaku odlučio da mu se na vrhu Avale podigne reprezentativniji spomenik. Projekt za spomenik izradio je vajar Ivan Meštrović, u obliku mauzoleja sa karijatidama koje predstavljaju žene u narodnim nošnjama iz svih jugoslovenskih krajeva. Spomenik je građen od jablaničkog granita od 1934. do 1938. godine. Za potrebe građenja ovog spomenika 1934. godine dinamitom su razrušeni ostaci srednjevekovnog grada Žrnova, što i danas nailazi na oštru osudu među istoričarima.

gde su 'piramide', tu su i mačke

Mene ova pesma odvodi mislima do Avale,možda će i vas...

Da li si spavala,
Da li sanjala,
Kako se ruši Avala,
Da li te nervira,
Kad ti iz svemira,
Pošaljem leptira,

Da li sanjala,
Kako je nestala voda,
Iz plavog Dunava,
Da li si patila,
Kada si shvatila,
Da si me izgubila ...

Naći ćes cvet što po meni miriše,
Naći ćes cvet koji nestaje,
Naći ćes cvet što po meni miriše,
Biće to cvet koji umire ...

Da li si sanjala,
Kako sa istoka,
Dolazi tajna poruka,
Kada me ne bude,
Neka te probude,
Talasi požude ...
Naći ćes cvet što po meni miriše ...

Šumadijski blagdani...

Ceo hrišćanski svet praznuje od Božića do dočeka Nove godine i neki dan pride,
a mi Srbi, se i tu zaboravimo:
pa kad počnemo ne zaustavimo se lako - praznujemo oko mesec do dva...
Sve počne oko Aranđelovdana 21. novembra, pa se onda ređaju slave i preslave, pa Sv. Nikola 19. decembra, pa Božic, Srpska N.godina 13/14. januar, Krstovdan, Bogojavljanje, sv. Jovan Krstitelj - koju zvanično slavi 1/3 naše populacije, a možda i više, dok ostali idu u goste i sve tako do sv. Save 27.januara...
Tu nastupa, nazovi, zatišje od slavlja ili drugim rečima, besparica :)

No, sva sreća te je februar najkraći mesec u godini, i nekako brzo prođe, eto kako nas je Bog pogledao... Šalu na stranu, sve to je lepo, i mi se jako radujemo tom svom 'svetkovanju', kad se pre svega, okupljamo sa onima koje volimo. Moja porodica je praznike provela u beogradskoj i vanbeogradskoj Šumadiji..
Izostavićemo slike ića i pića :)

pustili mašti na volju - kad je bal, nek' je maskenbal

a zatim šumadijski roker koji nas je nemilosrdno uveseljavao svojim hitovima

gradom šetali u izloge gledali...

od deda Mraza preuzeli vozić i mnogo ga zavoleli

igrali se leta, bacali kamenčiće u Beogradsko more

- Adu ciganliju

radovali se novom beogradskom mostu, prvom posle 40 godina negradnje mostova

divan osećaj, videti hiljade ljudi koji su odvojili svoje vreme da 'pešaka' pređu novi most,
kako ga milo gledaju, slikaju, maze, svesni koliko im je koristan, a i lep...

eh, mnogo se rušilo, a malo gradilo...

Ovo je najuzvodniji beogradski most preko Save (unutar užeg gradskog područja) i povezuje novobeogradske blokove i Topčider, preko bloka 69 i Careve ćuprije. Jedini pilon ovog mosta izgrađen je na severnom špicu Ade Ciganlije. Na levoj obali Save, most prelazi preko rukavca kod brodogradilišta i završava se kod Ulice Jurija Gagarina.

Tokom dva dana avgusta 2011, kada je most bio otvoren za pešake, sprovođena je anketa o nazivu mosta. Od oko 13.000 anketiranih građana, njih oko 3.350 tada je predložilo „Most na Adi“, a među popularnim predlozima za naziv mosta bila je i „Harfa“, zatim „Most patrijarha Pavla“, „Most Zorana Đinđića“, „Žirafa“, „Lepeza“, „Andrićev most“ i druga imena.

Međutim, iako su lingvisti pri Komisiji za imenovanje ulica i trgova konstatovali da je naziv „Most na Adi“ gramatički nepravilan i da je pravilno: „Most preko Ade“, Komisija je odabrala prvobitni naziv.
Skupština grada je ovaj naziv i zvanično usvojila 15. decembra 2011. godine.

wikipedia

Pošto su ovi blagdanski praznici, vreme kad se okupimo, blagosiljamo i želimo jedni drugima sve najbolje, pravo je vreme za praštanje ali i da se setimo onih kojima je pomoć neophodna.. Ima ih mnogo, ovoga puta sprovedena je akcija za pomoć najmlađima, nedonoščadima i ostalim malim bebama koje svoju bitku za život, treba da dobiju u inkubatoru.. A inkubatori su u našoj Srbiji ili jako zastareli ili ih nema dovoljno..

Zato mogu da kažem da je najlepši trenutak novogodišnjih dana u Beogradu

Ulica otvorenog srca
i u njoj

Bitka za bebe
akcija za donaciju 100 inkubatora...

To je manifestacija koja se održava svake godine na inicijativu Ateljea 212 i uvek je humanitarnog karaktera, ove godine prikupljena sredstva idu za kupovinu inkubatora, zato što je 2012. proglašena Godinom beba, godinom kada ćemo na svim frontovima krenuti u ofanzivu kako bismo našim malim borcima obezbedili bolju budućnost .Ako želite i možete da pomognete , velika akcija u nastavku borbi za bolju budućnost mališana u Srbiji biće prodaja specijalnih humanitarnih čestitki sa logom „Bitke za bebe“. Sav prihod od prodaje namenjen je rešavanju problema sa kojima se novorođenčad u Srbiji sreću od svog prvog dana.
Čestitke možete kupiti u poslovnicama Pošte i lancu knjižara Vulkan.

Više desetina hiljada ljudi okupilo se u centru Beograda u "Ulici otvorenog srca",2.januara. Od prodaje suvenira - srca, crvenih nosića, portiklica, bedževa, torbi i ostalih u akciji "Bitka za bebe" sakupljeno čak 1 300 000 dinara.
Bravo, Beograde!