Lepa, i u isto vreme vrlo potresna knjiga.
Ako ste skloni da zaplačete dok čitate knjige, ova knjiga će vam sigurno izmamiti suze.
Na samom početku se nalazi metaforična priča od koje ćete se naježiti,
o divu i baba Ajubovoj deci,
koju jedan siromašni Avganistanac priča svojoj deci pred odlazak u Kabul.
Otac priča pokušavajući tako da olakša svojoj duši, tražeći opravdanje,
dok deca očarana očevom pričom razmišljaju o sudbini baba Ajubove dece,
ne sluteći da će i jedno od njih odvesti jedan strašni "div"
koji se zove prodaja jednog deteta da bi ostala deca preživela.
Knjiga je višeslojna, pa decenijama pratimo mnoge likove,
čije se sudbine prepliću,
ili razdvajaju,
da bi se kasnije neke od njih ponovo spojile,
kao da nam pisac na taj način ne dozvoljava da se vežemo samo za jednog lika.
Sve njih uglavnom povezuju Avganistan, tuga i dobrota
koja se ispoljava na različite načine.
Tu su:
Nila Vahdati, hrabra mlada žena koja pokušava da živi u Avganistanu,
rušeći tabue što joj donosi brojne posledice;
Nabi - vozač, kuvar gospodina Vahdatija, koji je iz najboljih namera "zakuvao" i još neke čorbe,
sem one za koju je bio plaćen. Njegova preispitivanja duše su mi se jako dopala.
Tu su još hirurg Markos i Talija sa grčkog ostrva Tinosa,
Parvana i njena sestra, i još mnogi drugi.
Negde se ipak izdvaja priča o bratu i sestri,
Pari i Abdulahu koje život surovo rastavlja na početku knjige.
Abdulaha će život odvesti u Ameriku, a Pari u Francusku.
Izmeniće ih nove sredine, imaće nove živote,
ali će uvek ostati avganistanska deca u duši..
Jedna će ih dečija pesmica stalno podsećati na "ono malo"
što im fali u skoro potpunoj sreći,
a što je daleko ostalo.
Glavni Hoseinijev lik, onaj stalno prisutni, koji je obeležio sve te sudbine
i od koga su neki likovi spas našli u "belom" svetu je Avganistan.
Čini mi se da se Haled Hoseini rodio da bi "promenio" ružnu sliku o Avganistanu,
koju su ratovi i terorizam urezali u našu svest,
da bi nam pojasnio, približio neke događaje
koje mi uglavnom znamo iz "jednostranih" medijskih izveštaja.
Volela bih da se i kod nas rodi takav jedan pisac, koji bi svojim knjigama,
kroz zamršene balkanske sudbine svojih likova
pričao o realnim situacijama i životu ovdašnjih ljudi,
i o onoj jedinstvenoj dobroj balkanskoj duši ma gde živela.
Odlomci
..."Priča je kao voz u pokretu: gde god da se ukrcate, stići ćete na odredište, pre ili kasnije."...
..."Rekao bih im da je živeo život bez smisla i cilja. Nalik na one besciljne vožnje.
Život koji se živi sa zadnjeg sedišta, koji se posmatra dok mutan prolazi. Ravnodušan život."...
..."Kao što dobro znate, mi Avganistanci volimo poeziju;
čak i oni najneobrazovaniji među nama umeju da recituju stihove Hafiza, Hajama ili Sadija.
Sećate li se, gospodine Markose, kako ste mi lani rekli koliko volite Avganistance?
A kada sam vas pitao zašto, nasmejali ste se i odgovorili:
Zato što su kod vas čak i grafiti zapravo Rumijevi stihovi."...
..."Dugo sam poživeo, gospodine Markose, i uvideo sam da čoveku dođe mera poniznosti
i razumevanja kada sudi o onome što upravlja srcima drugih."...
..."Ljudi kažu: nađi svrhu u životu pa ga živi.
Ponekad, međutim, tek pošto ste živeli, shvatate da je vaš život imao svrhu,
i to najverovatnije onu koju nikada niste smerali.
A sada pošto sam ja svoju ispunio, osećao sam se kao da besciljno lutam."...
..."Imam jednu teoriju o braku, mesje Bustule.
A ona glasi da u roku od dve nedelje gotovo uvek znate hoće li uspeti ili ne.
Zapanjujuće je koliko ljudi ostaje okovano godinama, pa čak i decenijama,
u produženom i obostranom stanju samoodbrane i lažne nade
kada su odgovor zapravo dobili u one prve dve nedelje."...
..."Ona je bila krhka žena sitnih kostiju, s telom deteta,
ali kad biste je videli kako ide k vama, pustili biste je da prođe."...
..."Mama je verovala u vernost iznad svega, čak i po cenu samoodricanja.
Posebno po cenu samoodricanja. Takođe je verovala da je najbolje uvek govoriti istinu,
reći je jednostavno, bez pompe, a što je istina neprijatnija, to je pre treba reći."...
..."To je ono što peče i kvari njenu dobrotu, njena spasavanja i njena hrabra dela.
Pomračuje ih osećaj da ste joj dužni. Zahtevi, obaveze s kojima vas opterećuje.
Način na koji koristi ta dela kao valutu, kako ih trampi za lojalnost i pripadnost.
Uže koje te izbavi iz poplave može postati omča oko vrata."...
..."Trebalo je da budem pažljivija. Zbog toga se čovek nikada ne kaje."...
..."Naučio sam da svet ne vidi šta se u vama krije,
da ga nimalo nije briga za nade i snove,
za tuge koje se kriju ispod kože.
Sve je toliko prosto, apsurdno i surovo. Moji pacijenti su to znali.
Videli su da dobar deo onoga što jesu, što će biti ili što mogu biti
zavisi od simetrije njihove strukture kostiju, prostora između njihovih očiju,
dužine njihove brade, vrha njihovog nosa, imaju li idealan ugao između čela ili nosa ili ne.
Lepota je ogroman, nezasluženi dar koji se dobija nasumično, besmisleno."...
..."Čudno je to, Markose, ali ljudi uglavnom sve shvataju naopačke.
Misle da će živeti po onome što žele.
Ali ono što upravlja njima jeste ono čega se plaše.
Ono što ne žele."...
..."Vreme je kao šarm. Nikada ga nemaš koliko misliš da ga imaš."...
