среда, 31. август 2011.

Jedrene...






Volim ova moja "putopisanija", jer se kroz njih vraćam na draga mesta ..
Moj treći blog - putopis iz Turske se zaustavlja u Jedrenu...Ne slučajno...
Dopao mi se taj gradić  i želim da ga predstavim jer je baš idealan za odmor, spavanje i malu šetnju, ako ste se uputili u pravcu Mediterana, a i tačno je na pola puta ako ste krenuli npr. u Antaliju....
Doduše, mi smo se bas slučajno obreli u ovom gradu, jer smo na granici imali  kvar na kolima i pošto je to bio najbliži grad tu smo se zaustavili da rešimo problem i odspavamo.
No,toliko nam se dopao da smo i u povratku opet svratili ...



Najsmešnije od svega, je to što je turski naziv za ovaj grad Edirne -  meni bio potpuno nepoznat!
Kad smo ušli u grad, ja sam bila iznenađena veličinom, impozantnim istorijskim građevinama i time da za to ime nisam nikad čula..Tata mi je  sms porukom rešio dilemu, rekavši :
"Aha , znači sad ste u Jedrenu..."
I tad se ja setih da sam ipak čula za taj grad, i bi mi lakše - ipak nisu isparila moja geografsko- istorijska  znanja, a bo'me i po neki književni momenti:


"Knjigu piše care Bajazite,
Iz Jedrena grada bijeloga,
Pak je šalje dolu Kruševome,
A na ruke carici Milici.
U knjizi je care pozdravio:
"O gospoja,carice Milice
Pođi meni za vijernu ljubu,
Šta ću drugu učit carovati,
kad je tebe Lazar naučio..."



Jedrene, još i (H)adrijanopolj, Edirne, Drinopolj(e) 




Jedrene tj. Hadrijanopolj je osnovao rimski car Hadrijan na mestu malog tračkog naselja. Po raspadu rimskog carstva Jedrene postaje važan vizantijski grad. U 14. veku pada u Osmanlijske ruke. 
Od 1365. godine postaje turska prestonica sve do pada Carigrada 1453. godine, kada se prestonica seli na obale Bosfora. Bio je važan grad i u tom periodu, a sultani su u Jedrenama imali letnjikovce, lovišta itd. Turci ovaj grad gube na kratko tokom I Balkanskog rata, kada ga je osvojila srpsko bugarska vojska. Naime, Bugari su dugo držali Jedrene u opsadi, ali nisu uspeli da ga osvoje, između ostalog i zbog nedostatka teške artiljerije.

Edirne je glavni grad istoimenog vilajeta na severozapadu Turske,u njenom evropskom delu,takoreći na tromeđi Turske,Bugarske i Grčke .






Najznačajnija građevina u Jedrenu je Selimija džamija. Nju je izgradio čuveni otomanski arhitekta Mimar Sinan (njegov je i most Mehmed Paše Sokolovića u Višegradu kao i Sulejmanova džamija u Istanbulu). Ispred džamije se nalazi njegov spomenik. On sam je smatrao Selimiju svojom najuspešnijom tvorevinom. Prečnik kupole je 31,28 m, a visina minareta je 70,89 m.





by  Setenay Suzer


S obzirom na to da je pre 100 godina bio glavni grad Osmanlijskog carstva, u Jedrenu, kao i u njegovoj okolini, postoje brojna istorijska i arhitektonska zdanja. 
Jedrene je živi grad - muzej sa svojim džamijama, religijskim kompleksima, mostovima, starim bazarima, karavansarajima i palatama.U odnosu na mnoge turske gradove koji se nadmeću modernim kvartovima, i trude da liče na evropske, u Jedrenu sam osetila kao da se vreme nekako zaustavilo, da je možda baš onako kao što je to Orhan Pamuk opisivao u svojim romanima a ja zamislila...








"Jedrene me dočekalo u velikim zlatnim šalvarama sjedeći u ravnici kojom teče i šumi Marica, mlitavo i tromo kao bugarska himna. U prvim kadrovima stajala je dugo Neimar Sinanova Selimija, sama i nesretna među cepencima i vrbama. Lijepa i rijetka stvar po koju se niko nije vratio. Ostala je za carstvom koje se nomadski selilo, nepokretna i bespomoćna. Istok i Zapad se dodiruju, ali se ne sudaraju. Sviraju sambe, roštilj radi, Grendžer glumi i pucaju bajramske prangije. Istok i Zapad žive u srdačnoj koprodukciji jedne "import-eksport" stvarnosti pune derta, "Simensa", ovčetine, "Filip Morisa" i Hadži-Bekirovog rahatlokuma. Na sve strane su opet sokaci i budžaci, avlije, i cenite, i jablanovi. Jablanovi su ovdje jedina lijepa zaostala rekvizita s pozornice na koju je zauvijek pala zavjesa. Jedrene me ispratilo po mraku koji se, kao i svuda po kasabama, uhvati odjednom i stusti bjesomučno i sa svih strana - i sa evropske i sa azijske. Tama polegne kao derviška džuba po kućama, po ljudima, po poslovima, po pokretima...  
Istok i Zapad zaspiju svakog aksama zagrljeni na ušću Marice. Samo tri crvena kruga na zelenom..."












Spomenik lalama. Ova biljka kojom se kite Holanđani potiče iz Centralne Azije i Turske. U 16. veku je iz Turske preneta u Holandiju.



tursko voće mmmmmmmmm.....

obavezni čaj...



lahmađun ili turska pizza,
nesto fenomenalno, po mom mišljenjui i lepše od pizze,
jede se uz ayran (turski jogurt- koji se dosta razlikuje od našeg),
zapravo stavi se povrće - zelena salata, paradajz, krastavac, 
 nacedi limun,umota kao palačinka i njapa..
Afiyet Olsun



ovo je iz muzeja 


  a sad malo ja u turskoj nošnji, 
u kojoj se udala moja draga prijateljica 
Demet






zapravo,Turkinje nose i belu venčanicu,
ali ovo je odeća za onaj "ritualno-verski" deo
veoma je udobna i od divnih materijala..




güle güle


5 коментара:

  1. Ne brini i ja prvi put cuejm za ovo i bas se raduejm da si nas upoznala sa ovim lepotama;)

    ОдговориИзбриши
  2. Super post, eto kako neplanirane stvari dovedu do neceg lepog! Ja sam isla u aprilu u Istanbul i u prolazu sam videla veliki grad Edirne i bilo mi je cudno kako nikad nisam cula za njega..tek kod treceg znaka sam skontala da je to Jedrene!

    ОдговориИзбриши
  3. Lijepe slike - Posjetila sam Istanbul u aprilu. Vratila sam se sa mjesovitim dojmovima; Grad mi se svidio, ali imaju i neke druge stvari koje su me malo razocarale. Kazu da je na moru i u manjim mjestima ipak drugacije (ne varaju na sve moguce nacine).

    ОдговориИзбриши
  4. Za najlepse stvari covek sazna slucajno. Barem se meni tako desavalo :) Cula sam za ovaj grad, ali nisam nista znala o njemu. Dok kad sam videla prvu fotogrfiju, odmah sam otvorila post da vidim o cemu se radi. Fotografija je malo je reci PRELEPA. Turski jogurt sam probala u Istambulu kad sam bila, ali meni se nesto nije svideo. Bas mi je teskog ukusa. Ali zato pita hleb, ili ne znam tacno kako se zove, kao korica od pizze koju si ti predstavila, samo bez tog punjenja, mi je mmmm...jeli smo ga ama stalno!

    ОдговориИзбриши