Rajska Antalija...

  
"Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda".......M.A.


Ovog leta  za moju porodicu Turska je bila i "beskraj" i "raj"...
Bilo je to pravo avanturističko letovanje od ukupno mesec dana u ovoj živopisnoj zemlji, ali ono što je bilo specifično je što smo iz Srbije išli svojim kolima, pravili pauze od dan, dva u Jedrenu, Istanbulu i što smo hrabro vodili dvogodišnjeg dečaka koji se super prilagodio.. 
Polovinu odmora smo proveli u Antaliji a drugu polovinu u Alanji.. Dva divna, a posve različita grada na turskoj mediteranskoj obali..

Antalija

 

Prvo čega se setim u vezi sa Antalijom je rečenica:
"rajski vrt se nalazio, navodno, u okolini Antalije"
Nikad dokazano, a kad si u Antaliji,nekako logično :)
Razlog je možda više od 300 sunčanih dana godišnje, blaga i moglo bi se reći, blagorodna klima:
obilje plantaža: banana, urmi, pomorandži, jabuka, limuna, maslina, svog mogućeg i nemogućeg veoma ukusnog povrća, predivnog cveća i ostalog rastinja, neverovatnih boja, kilometarskih plaža i ogromne mitske planine Taurus, koja se nadvila nad  zalivom i daje specifičnost što krajoliku, što klimi ovog podneblja. Ono što je, u stvari, najlepše u Antaliji to je obilje zelenila, suptropska vegetacija kakve nema nigde u Turskoj, čak ni na čuvenoj Egejskoj obali koja vrvi od staro-grčkih spomenika, istorije i hramova. Teško da ćete naći neku vilu u gradu bez bašte, skver bez zelenila koje se čuva i neguje, licka i uređuje po ukusu Anadolaca. Posebna atrakcija Antalije nije u Antaliji, već – malo podalje od grada, u oblasti Lara. Tu bezbrojni turisti mogu da uživaju u vodopadu koji se sunovraćuje u more sa visine od pedeset metara.

 

 
Sve ovo zajedno čini da je Antalija danas, dvomilionski grad inače, jedna od najprestižnijih evropskih turističkih destinacija..
A šta je bilo pre ???

Kralj Mida, Herodot, Heraklit, sveti Nikola i sveti Pavle rođeni su u ovom kraju. Aleksandar Veliki je ovde presekao famozni Gordijev čvor. 

S obzirom na magičnu privlačnost zaliva u podnožju planina Taurus, nije nikakvo čudo da je područje Antalije bilo naseljeno još pre 3200 godina. Grci su se ovde prilično davno kolonizovali, a zatim izmešali sa lokalnim stanovništvom.

 Jos od 159. godine p.n.e, kada je Atalus II, kralj Pergamona, osnovao grad,Antalija je  bila interesantna vladarima, imperatorima, carevima, kraljevima... 

Današnja Antalija pripadala je drevnom kraljevstvu Pamfilija, zatim Likijskom kraljevstvu, dok je dolaskom Rimljana grad doživeo procvat. “Zlatni period” Antalije trajao je sve do 1390. kada je grad pao pod uticaj Otomanskog carstva. 
Najznačajniji simboli tog zlatnog perioda su ostaci gradskih zidina, među kojima je najimpozantnija Hadrijanova kapija.
 Kale, mala otomanska citadela, smatra se najlepšim delom grada, a najbolje je u ovu četvrt ući baš kroz Hadrijanovu kapiju, jer će vas pogled ostaviti bez daha. 

Kaleiči - nepregledni lavirint bezbroj malih, više ili manje uzanih ulica, sa prelepim starim turskim kućama. Mnoge od njih su ofarbane i doterane, ali ima dosta i onih koje samo što se ne raspadnu,ali su sve one deo deo kulturne baštine.  U prizemnom delu kuća su male radnje i dućani sa: ćilimima, prelepim srebrnim nakitom, šarenim jastučnicama, posudama,egzotičnim čajevima i mirisima. Neke kuće su preuređene u etno - kuće, čije odaje predstavljaju život Turske kakav je bio nekad. Mnoge su hoteli ,
restorani ili spa - centri. Kaleiči se u svom zadnjem delu strmo spušta ka moru - ka maloj antalijskoj marini oko koje su mnogobrojni kafići i restorani. 

 


Na severnom obodu Kaleičija, nalazi se čuveni Yivli minaret (minaret od cevčica). Sastavljen od cigala i tirkiz plavih keramičkih pločica, predstavlja simbol Antalije. Tik do podnožja minareta, nalazi se restaurirana stara kamena kapija, u čijoj unutrašnjosti je predivna radnja sa sitnicama za turiste. Tu ćete videti kostimirane lutke koje prikazuju život Turske kroz istoriju, a moći ćete da kupite sve što i u Kaleičiju, ali kvalitetnije i  dosta skuplje.

Samo centralno  gradsko jezgro  leži na visokim stenama, pa se do mora možete spustiti stepenicama (150-200) ili hotelskim liftom.

Grad poseduje dve predivne plaže na krajnjem istočnom  i krajnjem zapadnom delu grada- 
Lara, duga ,moderno uređena peščana plaža sa najfinijim sitnim peskom, besprekorno čista i održavana, idealna za porodice sa malom decom i
 Konya alta, šljunkovita,  naspram Taurusa, 
koja spada u 10 najlepših plaža Turske..
Obe su lepe, kilometrima duge, veoma različite po sadržaju, i uopšte mi nije jasno zašto se neki turisti odlučuju da ceo svoj odmor provedu samo na nekoj uzanoj hotelskoj plaži ili ponti, pored ovakvog plažnog izbora svega desetak km desno ili levo od grada.

Plaža «Konja alta» prostire se kilometrima zapadno od središta grada, okružena hotelima iz hiljadu jedne noći. Njen sitni pesak lepi se za tabane kao taksena marka i mami hiljade kupača koji spas od nesnosne žege nalaze u talasima Mediterana.
Retko gde se možete istovremeno kupati i gledati u snežne vrhove planina, kao na «Alti», čiji se atraktivni kafići noću pretvaraju u diskoteke . 

Stara luka, odakle su nekada kretala sva osvajanja, danas je prelepa marina, jedna od najposećenijih na Mediteranu, u kojoj se ljuljuškaju jahte bogatih stranaca i Turaka i idealno je mesto za prijatnu večeru pored mora.

Grad je odlično snabdeven, od najluksuznije do  bazarske robe, veoma moderan, a opet zbog svog starog gradskog jezgra, 
 spoj starog i novog  na orijentalni način. 

Evo jednog letnjeg turskog hita, dok ga slušam  
zamišljam prijatan vetrić sa Taurusa
 i morsko plavetnilo...
Zevk :))

 

photo by me