субота, 05. октобар 2013.

Аγιоν Оρоς - Ουρανούπολη... Hilandar i Uranopolis u slikama...


Zahvaljujući iznenadnom predlogu mog tate da povede mog sina na Hilandar,
cela ideja se ubrzo pretvorila u pravo porodično putovanje sa divnom hodočasničkom dimenzijom za muškarce i ''produženjem leta'' (sunčanjem i kupanjem) za žene. Jer, pridružio nam se i moj suprug i moja mama.
Tako dok su muškarci   uživali u obilasku naše najveće srpske svetinje, manastiru  Hilandaru (na Svetoj Gori u Grčkoj), mi smo ih  ''čekale'' u Uranopolisu.
O Hilandaru sam pisala opširno u postu:
 ''Kako doći do Hilandara'',
sa željom da se olakša nekome odlazak,
 pa potom sam opet o Hilandaru pisala
u postu o strašnom hilandarskom požaru 2004. godine, kroz odlomke iz knjige Simeonov pečat,
tako da se sada ne bih ponavljala na svom blogu.
Ono što moram naglasiti i ponoviti je da je Hilandar viševekovno  duhovno stecište Srba i najznačajnije središte srpske kulture. Ovaj  Vrt Majke Božije po zakonu Svetogorske monaške republike, mogu posetiti samo muškarci. Jedina žena koja je ikada ušla na Svetu Goru, bila je carica Jelena, supruga srpskog cara Dušana Silnog, koju su u vreme kuge da bi je zaštitili od iste, na nosilima uneli (da ne bi gazila po zemlji). Navodno je Dušan svoj nečuveni postupak obrazložio time : ''Da ona nije žena, već carica!''.. Dušan je izgubio svoje carstvo, a uprkos svim zaslugama za srpski narod, zakonodavstvo i slično, Dušan nije kanonizovan, pretpostavljamo zašto.

 Manastir je pretrpeo ogromna oštećenja u požaru 2004. i kao što ćete videti na slikama koje slede, a koje su moji momci napravili, nije još ni polovina obnovljena od onoga što je izgorelo. To je sramota i tuga svih nas pravoslavnih Srba kojima ovo mesto mnogo znači, da se taj novac ne može sakupiti  već 10 godina, a kad treba da se plate koncerti kojekakvim pevaljkama onda gradovi, opštine pronađu novac, momentalnoi. Glupo je poređenje, znam, ali je istina takva. Moralno i duhovno smo zabludeli, pa ne vidimo i ono što sija u ogromnoj magli svuda okolo.
Valjda ćemo ozdraviti, valjda ćemo progledati, valjda će se magla razići, pa da bistrim očima gledamo u nebo....

 Naši su preci na konjima, magarcima, mesecima putovali do Hilandara, pomagali ga, gradili, obnavljali, dozidavali, darovali, a mi danas u vremenu brzih rešenja posustajemo...
  Kakav  paradoks!




Luka odakle polaze brodovi koji voze do Hilandara je mesto Uranopolis, o kom sam takođe pisala.
Odatle nekoliko puta dnevno brod odvozi hodočasnike do svetogorskih manastira. Za ulaz na Hilanadar i Svetu Goru, izdaje se posebna viza ( Dijamantirion) u uredu u Uranopolisu (25 e za odrasle i 10 za decu). Zatim, da biste se ukrcali na brod takođe u lučkoj kancelariji kupujete kartu koja košta 5.5 e po osobi. Vožnja do Jovanice (luke gde silazite ako idete na Hilandar), traje 45 minuta. Nakon toga put nastavljate kombi prevozom koji preuzima putnike kao taksi varijanta, jer do manastira ima desetak kilometara.

Moram podeliti sa vama moju radost što je moj četvorogodipnji sin posetio ovakvu svetinju. 
Ja sam ih po povratku, naravno, odmah zasula pitanjima kako je bilo, kakvi su utisci.
Sin mi je rekao da je bilo :''Divno!''
Suprug je rekao sledeće: '' To je tako neverovatno lepo i posebno mesto, da ne postoje reči kojima bih ti opisao te ikone, zgrade, mir, blaženstvo, lica  monaha. Mislim da bi mi i pet dana bilo malo da sve lepo obiđem kako bih želeo.''
Blaženstvo i lepota koja se otima svim rečima i izrazima, rekla bih ja na osnovu svih ličnih utisaka koje sam čula od posetilaca Hilandara.
Ja samo mogu da zamišljam i da uživam u njihovim slikama koje rado delim sa vama,
koji ste često u mislima upravo ovde.






dijamantirion, svetogorska viza
ukrcavanje kamiona na brod
moj dečak je spreman, malo je mamuran jer se upravo probudio

vrh Atosa
Jovanica, luka gde treba sići sa broda, ako želite na HIlandar



Hilandar u slikama:
pogledajte ih dobro, da li osećate kao ja,  tugu i sramotu što je sve još ruševina?
Pogledajte te skele, rupe umesto prozora i bezkrovne zgrade...
To je naš odraz u ogledalu!
Porušeni kao i naš manastir, moramo se brže dizati  ''iz pepela'' zajedno sa našim svetlim manastirom...
..














Dok su momci bili na Hilandaru, ženski deo porodice, mama i ja,  uživale smo u ovom  mestu.
Maleno jeste, ali solidno snabdeveno: restoranima, kafićima, tavernama, suvenirnicama, ima veliki Lidl, sasvim solidne hotele i lepe apartmanske komplekse. Plaža je uska, ali razuđena. Pesak sitan i prijatan. Voda čista. Ono što je bio poseban gušt je da nije bilo gužve, da je voda bila topla i da je temperatura vazduha bila 29 stepeni. Pa kako ne bi uživao u ovoj blagorodnoj zemlji gde leto traje i u oktobru, a iz Srbije si krenuo u perjanom prsluku.

Ugostitelji izuzetno ljubazni, srpski prijateljski nastrojeni (što je veliki raritet u ovom svetu u ovom trenutku, da budem preciznija). Naše zastave se na grčkom suncu veselo vijore i svraćaju nas, da znamo gde smo došli I gde smo dobrodošli.

















moja mama


kao i prilikom prve posete, i sada mogu da konstatujem da su oblaci nad Svetogorskom monaškom republikom 
nešto nesvakidašnje prelepi,  zato sam jedan i krunisala...

7 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pišem bez naočala, pa onda moram brisati :)
      Che bella signora tua mamma e l'esperienza emozionante per il piccolo!

      Избриши
  2. Svaka slika je kao razglednica!!
    A sta bi sa onim silnim akcijama "Pomozimo da se Hilandar obnovi!"?

    ОдговориИзбриши
  3. лепо. Аутор сајтова о Хиландару http://www.hilandar.info и везама Свете земље и Хиландара http://www.svetazemlja.info.

    ОдговориИзбриши