понедељак, 30. април 2012.

Marioneta...

...Neko drugi vuče konce sve...





Živimo u vreme lažnih ljudi - 'marioneta'...
političkih marioneta iz celog sveta.. .
nije važno koliko im je leta...
ni da li su 'čika ili teta' ...
ni da li ih je donela neka raketa ...
sa očima teleta, prevariće te poput deteta...
njihova je brzina uvek peta ...
zbog takvih naši životi i mozgovi pretrpeće još mnogo šteta ...
jer oni su deo jednog Novog sveta..
i baš njih briga što nama to smeta ...
 .....


Pošto su izbori u Srbiji veoma blizu, namnožile se
čike i tete,
 marionete,
pa se samo cere sa flajera, bilborda, tv reklama,
i onda kada nije do smeha nama... 
......





 U davna vremena, marionete su bile samo lutke koje su bile važan deo svakodnevnog života.
  Jedan od glavnih medija preko kog su narodu u zabačenim krajevima prepričavana zbivanja iz prestonice. Osoba koja je donosila ili prenosila loše vesti na ovaj način, čak i samom kralju, nije rizikovala da joj bude odsečena glava! Da bi se izbeglo kažnjavanje, nije bilo retko da se i među članovima kraljevske porodice loše vesti saopštavaju ovim putem.

Od najstarijih vremena scenske lutke pojavljivale su se u različitim oblicima. 
Možemo ih podeliti u dve grupe: marionete i ručne lutke.
 Marionete su lutke sa velikom tradicijom. Njihove prve oblike susrećemo još kod Grka, Rimljana i Egipćana.
 U profesionalnom pozorištu marioneta može imati i trideset konaca. Njena animacija je vrlo složena, pa je marionetom uglavnom teško upravljati. 
Brzina kretanja marionete ima svoju granicu.

Odgovaraju im čudesne priče. Za razliku od ručnih lutaka, podnose nešto više teksta.  

 
   Marioneta je ime koje dolazi iz Francuske i nastalo je u srednjem veku. Za vreme crkvenih procesija sveštenici su nosili  lutku Device Marije, da bi privukli pažnju građana. Taj kip su zvali najpre Mariot, a zatim Marioneta, što je   deminutiv od imena Marija. Danas se u Francuskoj i još ponegde marionetama nazivaju sve pozorišne lutke, dok mi i još poneko marionetama nazivamo samo lutke kojima se upravlja odozgo,  pomoću konaca.
   "Anima", na latinskom znači duša. Animirati lutku znači "udahnuti joj dušu", tj. oživeti je. 
Bez obzira na sva 'oživljavanja',aplauze,reflektore i aplauze, njihov život uvek visi o koncu... 

 






MARIONETA


Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta,
i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. 

Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji
provedemo zatvorenih ociju gubimo šezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih
druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kad bi mi Bog poklonio komadic života, oblačio bih se jednostavno,
izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo, već i
dušu.

Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu,
 i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama
jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao
serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i
strastveni poljubac njihovih latica...

Bože moj, kad bih imao jedan komadic života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima
koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da
su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.

Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se
zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da
se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama
nauče da lete. Stare bih podučavao da smrt ne dolazi sa starošcu, već
sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna
da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po
prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek.
 Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu
pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od
veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na
žalost početi da umirem...



  Autor je Johnny Welch, meksički umetnik, humorista i trbuhozborac, 

poznat po svojoj lutki Don Mofles, inače diplomirani pravnik.   

Ovu pesmu napisao za jednu svoju lutkarsku predstavu, ali je nekako pogrešno potpisana u novinama  kao da je autor Markez, i dan danas se može naći negde da stoji Markezovo ime ispod ove pesme, što je velika greška.


Njegova poezija "Marioneta" koju izgovara lutka, obišla je svet Internetom, pogrešno pripisana
Nobelovcu Gabrielu Markezu sa izmišljenim naslovom

 "Posvećeno pismo prijateljima".
Poeziju je napisao 1996.godine i objavjena je u njegovoj knjizi 

"Šta me je život naučio",
"Lo Que Le He Enseńado a la Vida" por Don Mofles.

izvor 1  

izvor 2

1 коментар:

  1. Da mi je neko rekao, tamo jedne davne godine, kad sam prvi put glasala, da cu u kutije ubacivati avioncice i cica Glise, ne bih mu verovala. Vezbala sam onog origami darth vadera, al slaba vajda..

    ОдговориИзбриши