Zvončići zvone na sav glas...

Dragi moji blogeraši - prvoligaši, i pre nego što odem na sedmodnevni reset  zajedno sa mojim kompom, moram da se odjavim kako dolikuje i da vas pozdravim...
Nekako uvek možemo da podvučemo crtu, sublimiramo sve, al' mi svi to činimo najčešće krajem godine... Sabiramo se, oduzimamo, svodimo račune.. Evo ja ću javno da svedem neke račune.. One finansijske ostavljam bankarskim službama...

Za mene je ovo bila jedna solidna godina, nit' preterano dobra, nit' loša..
Sigurno su takve solidne i najopasnije, uljuljka se čovek... Dosta toga što sam u svom tefteru podvukla, jesam i štiklirala, a ostalo je ponešto što se iz opravdanih razloga moralo preneti na narednu godinu ili godine.. .Radila sam na sebi, naročito u polju materijalizacije kreativnih trenutaka, ali o tom drugi put.. Stekla sam neke nove prijatelje, neka sam prijateljstva jednostavno 'zaledila', pa ako se dotični poprave, otopiće led toplinom svoje čistije duše.. Tek nikoga nisam eliminisala i potpuno odstranila, jer to ne činim tek tako.. Dajem šansu.. I uvek verujem da će se popraviti.. Ali ono što mi je jako važno u odnosima sa prijateljima i rođacima, svako mora da zna gde mu je mesto i svoje mesto mora da zasluži i da se bori da ga zadrži.. Prijateljstvo je kao biljka, koju stalno moraš negovati, zalivati.. Ništa se ne podrazumeva... I to što si u jednom trenutku na nekom mestu u nečijem srcu, ne znači da ćeš tu i ostati..
Dakle,vi nezahvalnici :),  za koje sam prošle godine, odvojila minimum sat vremena svoga života, na odabir čestitke, pisanje, odlazak u poštu, red, i još vam poslala najlepše želje, a vi niste stigli da kažete : ‚‚Hvala", ne očekujte čestitke ubuduće... Tako sam ja naučila nešto, gde vam je mesto i da više cenim svoje vreme, a i za vas ima nade kad  jednog dana  naučite da poštujete ljude... A tek rođaci, bogom dani, koji banu kad im se prohte, imaju despotsku slobodu u tvojoj kući, da mrtvi - ladni čeprkaju po kompu, reprogramiraju kanale na TV-u, otvaraju frižider k'o da su se sa njim rodili, a kad treba da ti uzvrate gostoprimstvom jednom godišnje, nemaju kafu u kući a kod tebe traže red nes, red vizantijsku, a onda da ih vodiš i na espresso sa pogledom na kanjon,  i baš tad kad si se ti najavio moraju da odu da kupuju kutije i papir za novogodišnje poklone, a Nova godina npr. za 10 dana. Pa se ti nađeš u čudu, ma nije ti do kafe pobogu, kafa je najčešći izgovor da se ljudi vide, nego do toga da neko neće da odvoji svoje vreme, a tvoje je arčio nemilice. Trepkaš okicama da ne zaplačeš, pa se setiš tvog višegodišnjeg truda oko istih, pa shvatiš da je ceo trud bio uzalud, pa ne znaš da l' si došla ili pošla...
E tako sve je to bilo u prošloj i sve to ostavljam upravo u njoj...

A poentu nosim u sledeću..
Naravno  da i dalje pišem čestitke, al' samo 'zaslužnim građanima' :)

Ovo moje blog - čedo me jako relaksira, uglavnom one kojima se rado vraćam su pozitivni kreativni ljudi, ali moram da pomenem i 'kukolj'.. Reč je o  anonimusima - hejterima što se svojski trude da zaprže ovu našu čorbu, mene baš slatko nasmeju, al' sumnjam da bi njihovu kiselu čorbu neko kusao, zato oni mudro ostaju anonimusi.. Valjda su pametniji kad su anonimni, šta li, pa nek sole pamet i dalje...
Ne berem brigu..
A nemojte ni vi... Nije lako ostati anoniman, a imati toliku mudrost u sebi za rasipanje, zato razumite ih..

Ono što hoću da podelim sa vama je moja radost dok čitam neke nove  priče, dok gutam ideje, uživam u fotografijama sa putovanja ,beležim recepte u jedan poseban folder, radujem se kad vidim kako se neka snalažljiva devojka divno obuče npr. na rasprodaji, pa tu svoju radost podeli sa nama, pa onda divne nove knjige koje preporučujemo jedni drugima, pa parfemi, pa kreme, pa DIY projekti, a posebno se radujem kad pročitam da je neko uspeo u nečemu, i kad vidiš da je srećan..
To je najlepše, sreću treba deliti ! Hvala vam što delite svoje emocije na ovaj način, što odvojite vreme za čitanje onoga što sam napisala, i što napišete neki podsticajni komentar ...
Hvala vam što postojite..

Zato dragi pozitivci, ja sa vama delim delić moje kućne pretpraznične atmosfere...

 ovde možete videti beličast ukras - reč je o isečenom cvetu sa stare vezene šustikle, koji na jelci podseća na pahulju.  Može se ukrasiti mašnicom ili šljokicama i tako napraviti srpska ukrasno - heklana jelka..
inspiraciju sam pronašla na blogu smithousebg

 a kakvi bi to praznici bili bez raznih poslastica, reč je o slanoj tzv. Carskoj piti,

recept preuzet sa coolinarike, samo malo promenjen..

Deda je spreman , vežite se...
Uskoro famozna, vekovima najavljivana godina - 2012.

Samo dobro neka nam donese!!

Srećni praznici gde god da ste :)