петак, 11. април 2014.

Konstantin - Ivan Ivanji...



Pisci knjiga o istorijskim ličnostima, često u svom zanosu, znaju da preteraju i da zbog neke lične simpatije skoro potpuno iskrive istorijske činjenice i da tako neku "veliku" istorijsku ličnost predstave u skroz drugačijem svetlu od onog u kom je "sijala". To je umetnička sloboda, i takve knjige mogu biti  veoma interesantne i dobro napisane, ali ne može se reći da su baš verodostojne. 
Godina 2013. za hrišćane je bila  godina proslave jubileja 1700 godina od objave Milanskog edikta cara Konstantina. Mnoge izdavačke kuće su dale svoj doprinos toj proslavi, baš kao i mnogi autori, pa su se pojavila nova i neka ponovljena  književna izdanja,  koja obrađuju život cara Konstantina. Jedno od takvih je i reizdanje  knjige "Konstantin" Ivana Ivanjija , objavljene prvi put 1988. godine.
Sad već nakon podosta pročitanih knjiga i tzv. životopisa iz raznih "pera", a o "našem", a svetskom caru Konstantinu, mogla bih da kažem  hipotetički, da i kad bi,  nekim slučajem, sve knjige o Konstantinu nestale, da sve ostane na Ivanjijevom "Konstantinu",  bilo bi dovoljno.
Ne mogu a da se ne zapitam zašto je ova knjiga imala tek sada drugo izdanje.  
Možda se pravi čitaoci ove knjige tada još nisu rodili
 ili još nisu naučili da čitaju, pa su rasli od 1988. - 2013. :)...


Iz  mog skromnog čitalačkog zapažanja, autor je veoma kvalitetno i slojevito opisao život i vladanje Konstantina Velikog, bez neke ostrašćenosti koja je karakteristična za najveći broj knjiga ovog tipa. Veoma brižljivo filtrirane najverodostojnije istorijske činjenice povezane su veoma vešto sa naručenim, zapisanim Konstantinovim životopisima,  tako da je  Ivan Ivanji   uspešno prikazao realne mogućnosti toga vremena u kojima je car mogao da živi.  Oseća se da je knjiga nastala nakon mnogo temeljitog traganja i sa obimnim istorijskim znanjem o vremenu i prilikama o kom se piše. 
Između ostalog, Ivan Ivanji je autor tzv. trilogije o rimskim imperatorima - kroz tri knjige, 
prva o Dioklecijanu 1973. , druga o Konstantinu 1988. i treća o Julijanu 2008.

Ako bih u jednoj reči opisala ovu knjigu bila bi to reč: racionalna...

Ono po čemu se knjiga izdvaja od sličnih: autor vešto razdvaja legende od istorijske istine.

Iz ove knjige možda nećete izvući previše rečenica-citata, ali ćete u celosti pamtiti fabulu. Takođe, možete shvatiti da ste pored nekih mesta u Rimu prošli a da npr. niste znali da se baš tu, gde ste mogli da svratite nalaze ostaci Konstantinove palate ili sarkofag sa moštima njegove majke sv. Jelene i oca Konstancija Hlora. U tom slučaju, sledeći put kad budete u Rimu možete da posetite carski mauzolej pri Crkvama Sv. mučenika Petra i Marcelina. 

 
porfirni sarkofag


Saznaćete takođe da je praznovanje nedelje kao sedmog dana za svetkovanje kod hrišćana, upravo ustanovio (zakonom regulisao) car Konstantin, šta je sve  žrtvovao zarad održanja na vlasti, kako se prilagođavao novinama i novim doktrinama. 
Na kraju, svaki će čitalac sam, na osnovu svojih osećaja, doneti subjektivni sud o caru  Konstantinu Velikom, rimskom sinu sreće iz Mezije. 
Šta god zaključili, nikako nećete ostati ravnodušni.




Konstantin Veliki, statua u Vitlejemu,



Odlomci






..."Ko ljudsku prirodu ne poznaje ne može postati vladar."...


..."Ko ne ume da sredi odnose u krilu sopstvene porodice, svakako neće moći da uspostavi red u Imperiji."...



..."Moraš da razdvojiš supružnika i vladara u sebi. Kao čovek imaš pravo da budeš srećan.
Car ne može biti srećan."...


..."Posle svakog uzletanja neminovan je jednog dana i pad."...


..."Ovaj grad nikako da zaista oživi, a to je zato što je veštački stvoren.
Gradovi treba da rastu sami. "...



..."I razgovor je gotovo umetničko delo, ili je sličan dvoboju, rvanju, pesničenju, bacanju diska, koplja, utrkama kola i konja... Bez dostojnog partnera nema pravog rezultata. Rekao bi čovek da disk možeš baciti sam, nije da ne možeš, sklad pokreta nogu, ruku, ramena, celog tela, držanje glave ne zavisi od toga ko te gleda... A nije tako! Tek kad je suparnik dobar skoro kao ti uspećeš sebe da prisiliš na mobilisanje svih snaga."...




..."Orao je na nebu u svom elementu, a pastrmka u vodi.
Samo se čovek stalno kreće iz jednog elementa u drugi i natrag,
stremi uvis iako nema krila, pliva od izvora ka svom ušću iako peraja nema."..





source: pbase.com



4 коментара:

  1. Ova ide na spisak ali cu malo pauzirati sa Konstantinom :)) Sajam uveliko traje, stizi!!

    ОдговориИзбриши
  2. Divno si nam približila knjigu Tina. Svakako ću je pročitati, zaintrigirala si me.
    Srdačan pozdrav,
    Vesna

    ОдговориИзбриши
  3. Odlicno objasnjenje i onaj ko nije hteo da je procita zainteresovala si ga sigurno kao i mene

    ОдговориИзбриши
  4. Gledala sam jedan dugi intervju sa autorom, veoma zanimljiv čovjek. Sa 85 godina ima tako bistar um, zna da saopšti masu podataka koje ima u glavi, interesantan sagovornik. Sigurna sam da je knjiga zanimljiva, kao i ostale dvije iz trilogije (Dioklecijan, Konstantin i Julijan).

    ОдговориИзбриши