субота, 06. април 2013.

Nepodnošljiva lakoća postojanja - Milan Kundera...




Nepodnošljiva lakoća postojanja je najpoznatije delo Milana Kundere. 
To je autorov peti roman, koji se prvi put pojavio u javnosti 1984. godine.
U avgustu 2012. imala sam jedan 'talas' ponovnog čitanja Kunderinih dela,
 kojima se povremeno vraćam i tada su nastala tri  posta sa citatima iz knjiga: 
Sada je došlo vreme na odlomke iz njegove najpoznatije knjige-
Nepodnošljiva lakoća postojanja


Ljubavna priča je smeštena u Prag čuvene ’68 ('praško proleće') i sovjetske okupacije koja je usledila potom, ujedno prikazuje živote intelektualaca i umetnika u Češkoj  tokom komunističke 'ere'.. 
Pisan iz sedam delova, ovo jeste roman o ljubavi, ali ne bi se mogli reći da je ljubavni roman. Zato što uz priču o njemu i njoj, koja je mnogo više od muško ženskog odnosa, Kundera osvaja uzbudljivim osvrtajima na razne teme.


Dve glavne teme ovog dela su težina i lakoća. Tomaš i Sabina su u stalnoj potrazi za trenutnim zadovoljstvima, nevezani ni za šta, slobodni u potpunosti. Oni su inkarnacija lakoće. Nasuprot lakoći, težina se vezuje za bića i principe, ona je moralna, a njena inkarnacija su Tereza i Franc.

Godine 1988. je snimljen istoimeni film sa Žilijet Binoš i Danijelom Dej-Luisom u glavnim ulogama u režiji Filipa Kaufmana. Iako je film imao dobar prijem kod kritičara, Kundera je izrazio svoje nezadovoljstvo filmom i zabranio dalju ekranizaciju svojih knjiga.

Sam naslov romana odnosno, ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', je jedna od odomaćenih rečenica kojom mnogi  opisuju 
život u Srbiji ...
Pa čak i neki koji knjigu nisu dotakli, nažalost..

Knjiga koja će vas naterati da razmišljate, koja će vas možda ostaviti i bez reči, ali sigurno ćete joj se vratiti za koju godinu, ako ne i pre...



Odlomci




...''Ličnosti u mom romanu su moje sopstvene neostvarene mogućnosti. Zato ih sve podjednako volim i svi me podjednako užasavaju; svaki od njih je prekoračio neku granicu oko koje sam ja lično tek obilazio. I upravo ta pređena granica  (granica iza koje prestaje moje ja) me privlači. Tek iza nje počinje tajna za koju pita roman. Roman nije ispovest autora već ispitivanje šta je ljudski život u klopci u koju se pretvorio svet.''...







...''Čovek proživljava sve prvi put i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vredi život ako je prva proba života već sam život?''...



...''Ljubav se ne izražava kroz čežnju za fizičkim sjedinjenjem (ta se čežnja odnosi na bezbroj žena), nego kao čežnja za zajedničkim spavanjem (ta se čežnja odnosi samo na jednu ženu).''...


..''Voleti nekoga iz sažaljenja, znači ne voleti ga.''...



...''Sve je to Tereza ispričala Tomašu, i on je znao da je to istina, ali da ispod te istine postoji i drugi, važniji razlog zbog kog Tereza želi da ode iz Praga..
Čovek koji želi da napusti grad u kome živi nije srećan.''...







...''Svaki učenik može na času fizike da vrši eksperimente i da se uveri da li je neka naučna hipoteza istinita. Ali čovek, zatom što živi samo jedan život, nema mogućnosti da proverava hipoteze ogledima i zato nikad ne može da sazna je li trebalo ili nije trebalo da sledi svoja osećanja.''...



...''Telo je bilo kavez, a u tom kavezu  bilo je nešto što je gledalo, slušalo, bojalo se, razmišljalo i čudilo se. To nešto, taj ostatak nakon što je oduzeto telo, to je bila duša.''...



...''U nužnosti nema čarolija, a slučajnost ih je puna. Ako ljubav treba da bude nezaboravna, oko nje se od prvog trenutka moraju okupljati slučajnosti kao ptice oko svetog Franje Asiškog.''...







...''Čovek, vođen smislom za lepo, pretvara slučajni događaj (Betovenovu muziku, smrt na železničkoj stanici) u motiv koji će zauvek ostati u kompoziciji njegovog života. Vraćaće mu se, ponavljaće ga, menjaće ga i razvijati kao kompozitor temu svoje sonate. Ana (Karenjina) je mogla oduzeti sebi život i na drugi način, ali motiv železničke stanice i smrti, taj nezaboravni motiv povezan s rađanjem ljubavi, privlačio ju je, u trenucima očajanja, svojom mračnom lepotom. Čovek i ne znajući komponuje svoj život prema zakonima lepote i u časovima najdubljeg beznađa.''...





...''Dok su ljudi još mladi i dok odzvanjaju tek prvi taktovi muzičkog dela njihovog života, mogu tu kompoziciju da pišu zajedno i međusobno razmenjuju motive  (kao što su Tomaš i Sabina razmenili motiv polucilindra), ali ako se sastanu kad su već stariji, njihova kompozicija je manje-više zaokružena, i svaka reč, svaki predmet ima različito značenje u jednoj i drugoj kompoziciji.''...








...''Ekstremi su granice iza kojih prestaje život i svaka ekstremistička strast, u umetnosti kao i u politici, samo je maskirana čežnjom za smrću.''...



...''Za Sabinu, živeti s istinom, ne lagati sebi ni druge, moguće je samo pod uslovom da se živi bez publike. U trenutku kad neko počne da prati ono što radimo, počinjemo se, hteli ili ne hteli, prilagođavati očima koje nas gledaju i ništa od onog što radimo nije više istinito. Imati publiku, znači živeti u laži.''...







...''Odjednom je, gotovo sa zaprepaštenjem ustanovio da nije nesrećan. Sabinina fizička prisutnost bila je mnogo manje važna nego što je mislio. Važan je bio zlatni trag , čarobni trag, što ga je ostavila u njegovom životu i koji mu niko nije mogao oduzeti. Pre nego što će nestati sa njegovog horizonta, stigla je da mu gurne u ruku Herkulesovu metlu kojom je pomeo iz svog života sve što nije voleo. Ta neočekivana sreća, to zadovoljstvo, ta radost zbog slobode i novog života, to su bili darovi koje mu je ostavila.''...



...''Cilj kome čovek teži uvek je obavijen maglom. Devojka koja želi da se uda teži za nečim sasvim nepoznatim. Mladić koji čezne za slavom nema pojma šta je to slava. Ono što daje smisao našim postupcima uvek je nešto nama potpuno nepoznato. Ni Sabina nije znala kakav se cilj krije iza njene sklonosti izdaji. Nepodnošljiva lakoća postojanja, je li to taj cilj?''...






...''Istinski važna pitanja su, naime, samo ona pitanja koje može formulisati i dete. Samo ona najnaivnija  pitanja su stvarno značajna. To su pitanja na koja nema odgovora.''...



...''Čovek nije postao vlasnik, nego samo upravnik planete, koji će jednom morati da podnese račun o svojim postupcima.''...



...''Koketerija je obećanje seksualnog odnosa dato bez garancije.''...



...''Tereza zna da tako izgledaju trenuci kada se rađa ljubav 
 - žena ne može odoleti glasu koji poziva njenu uplašenu dušu. 
Muškarac ne može odoleti ženi čija duša reaguje na njegov glas.''...







...''Ovaj čovek nema ni poštenog stola , a ima stotine knjiga. To se Terezi svidelo i nelagodnost koju je osećala kad je ušla gotovo da je prošla. Još od detinjstva je smatrala knjigu za tajni znak bratstva. Čovek koji ima kod kuće ovakvu biblioteku ne može joj učiniti nikakvo zlo.''...



...''Izašla je na ulicu i odšetala do obale. Htela je da vidi Vltavu. Htela je da stane na obalu i dugo gleda u talase, jer pogled na vodu koja teče smiruje i leči. Reka teče vekovima, a ljudske sudbine se odigravaju na obalama. Odigravaju se da bi sutra bile zaboravljene, a reka će teći dalje.''...



...''Srce joj je bilo ispunjeno strepnjom, ali brdo (Petrin usred Praga) je bilo tako tiho a ta tišina tako umirujuća da se bez oklevanja prepustila njenom zagrljaju. Penjala se uz padinu, ponekad zastajući i osvrćući se. U daljini je videla mnogo tornjeva i mostova; sveci su pretili šakam i podizali kamene oči prema oblacima. Bio je to najlepši grad na svetu.''(Prag)...



...''Muškarce koji neprestano jure za ženama možemo lako podeliti u dve kategorije. Jedni traže u svim ženama svoj sopstveni subjektivni i stalno isti san o ženi. Druge tera želja da osvoje beskrajno šarenilo objektivnog ženskog sveta.''....






...''Nečije misli mogu drugim ljudima spasiti život.''...



 ...'' Da li je zrelost nešto što je u ljudskoj moći? Može li se dostići ponavljanjem?''...


...''Vrtoglavica nije strah od pada, već nešto sasvim drugo. Vrtoglavica znači da nas dubina ispod nas privlači, mami, da izaziva u nama čežnju za padom kojoj se izbezumljeni suprotstavljamo.''...






digital art photo: artist Bogdan Prystrom , Poland


Tema njegovog rada je čovek, a njegovi  portreti su  često portreti bračnih subjekata. 

Stil koji neguje je digitalna umetnička  fotomontaža, za koju kaže da je produžetak  tradicionalnih fotografskih metoda koje je ranije koristio.
Njegovi radovi su jedinstveni, ekscentrični, prepoznatljivi.


8 коментара:

  1. Koliko divnih citata! Ne čudim se mnogo što Kundera nije dozvolio ekranizaciju svojih djela, teško je pretočiti sve iz knjige u film, doživljaj iste sekvence može biti potpuno drugačiji, pisac želi da sačuva svoje djelo onako kako ga je on zamislio.
    A propos- Jednom je Dante, šetajući kroz svoju Firencu,čuo kako neko u jednoj bravarskoj radionici čita njegove stihove. Ušao je unutra i počeo da obara robu s polica, razbija. Kad ga je iznenađeni majstor upitao šta to radi, on je odgovorio:"Ti uništavaš moju robu, i ja ću tvoju!"

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Savrsena dopuna, hvala.
      Uzivaj u vikendu! :)
      Nadam se da u Italiji sunce greje ovih dana ;)

      Избриши
  2. Eh, taj Kundera :)) A smeh i zaborav?
    Ne mogu da odgovaram kod mene, pa evo ovde - iz Bg - a na jug..zapad u nekoj drugoj prilici :))

    ОдговориИзбриши
  3. Ova knjiga i "oproštajni valcer" mi nekako dolaze u paru, kad god se sjetim jedne sjetim se i druge i nikako da se oporavim od tog dodira Kunderinih riječi. A niti želim.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala ti što si me vratila Kunderi i što si stavila baš ove slike kao ilustraciju:)
    I inače se nekim knjigama vraćam posle 4,5 godina i uvek je doživljaj drugačiji.
    Pozdravljam te!:)

    ОдговориИзбриши
  5. Sjajna kompozicija divnog teksta, jos boljih slika i sopstvenog zapazanja...Kundera je super!

    ОдговориИзбриши
  6. Jedan od omiljenih mi pisaca. I meni i mom ocu. Knjiga je svakako mnogo bolja od filma, mada mi je Žilijet Binoš standarno dobra i upravo sam je tako nekako i zamišljao dok sam čitao. Možda je i meni vreme za još jednu rundu čitanja Kundere, u krug sve ponovo. Omiljena knjiga Život je drugde, mada obožavam i sve romane na francuskom. Ma sve. Čovek prosto iznosi stvari kojih je svako svestan ali mu je potreban dobar pisac da skrene pažnju na njih.
    Čini mi se prodao bih dušu đavolu da pišem kao on :)

    ОдговориИзбриши