Moji dekupažčići broj 4...

Kutiju sa motivom pink cipelica, sam pravila namenski za šminku, ali trenutno u njoj borave moje narukvice. Veoma je prostrana, a ima mogućnost i da se zakači na zid, tako da može biti dosta funkcionalna za odlaganje kojekakvih sitnica.

Sledeći dekupaž ''cvetni set'' sam uradila sa istom salvetom, za poklon jednoj starijoj gospođi. Ona je videla jedan moj dekupažirani poslužavnik sa ovim motivom i prokomentarisala da joj se dopada. Stoga sam ja odlučila da joj za rođendan napravim u istom dezenu ram za sliku, a u isto vreme i držač koječega, zatim svećnjak i kutiju za sitnice.

Sledeća dekupaž-kutija koju sam radila je poklonjena rođacima sa ostalim poklonima za srećno useljenje. Kod nas je takav običaj, koji smatram  lepim, kad se neko useli u novi životni prostor, da mu se nešto kupi i naravno, poželi sreća. :) Ja sam pomislila da bi se rođaki dopala ljubičasta kutija, sa motivom lavande, da ima malo starinski izgled, za odlaganje nakita, broševa i sličnih đinđuva i takvu sam napravila.

Sledeća ''kreatura'' nastala u poslednjih mesec dana je i jedan šareni klovn.

Klovn je od gipsa, pa smo ga moj sin i ja bojili, igrali se i baš u tome uživali. Jovan je birao boje, ja sam ih nanosila i na kraju smo zasadili čuvarkuću u klovnovskoj torbi. Klovn je smešten između dva prozora koji gledaju na glavnu ulicu. To je taj vojvođanski ''prozorski'' duh koji smo poneli iz Vršca, da svašta stavljamo na prozore. Tako da sada naš klovn raduje ili plaši Šumadince, zavisi kako ko gleda. ;)

''Lepota je u oku posmatrača.''

Da li se sećate ove torbe?

 To je moja pismo torba od eko-kože, koju sam retko nosila pa sam na njoj isprobala dekupaž tehniku, uspešno. Pošto mi se ova salveta dopala, a ostalo je još dovoljno, odlučila sam da eksperimentišem sa primenom salvetne tehnike lepljenja na tekstilu i laku.

Uzela sam relativno stare cipele, koje nisam nosila već dugo i pokušala sa im dekupažiram potpetice. Potom sam ih prelakirala i sada su u paru sa torbicom.

Nakon ove uspešne ''operacije'', osmelila sam se. 

Odlučih da jedne od najudobnijih cipela koje sam ikada imala, a koje su pretrpele izvesne ''ožiljke'' na jednoj svadbi, u vidu zareza na potpetici 

(a posle čega nisam mogla da ih nosim, jer meni to bode oči, iako je zarez par mm i  pozadi), 

odlučim da ih u znak ljubavi što su me lepo služile ''klimtiram'', 

tj. dekupažiram salvetom sa motivom Klimtovog poljupca.

Sada su savršene. 

Umesto ''zareza'', Klimtovi motivi, krugovi i poljubac.

Ponovo su nosive, ali sve i da nisu, za gledanje jesu.

Narodni muzej Kruševac...

Muzeji - kakva divna mesta za izlazak,

''hrana'' za duše koje vole istoriju, arheologiju i umetnost.
Ja volim da kažem da su to mesta gde možemo da ''dodirnemo'' našu istoriju.

Kroz moje putopisne postove na blogu vodila sam vas kroz  muzeje

u raznim zemljama, a ponajmanje sam pisala o našim muzejima u Srbiji.

Zašto? Mislila sam da je većini čitalaca iz Srbija, to sve već poznato, viđeno.

Međutim, nije sve baš tako.  Mediji  u Srbiji nedovoljno prate muzejske postavke,
 ljudi su nedovoljno informisani, pa tek kad se izložba završi oni kažu: '' Pa kako ja to pre nisam čuo za tu izložbu.'' 

Istina, mnogi naši muzeji su u lošem finansijskom stanju, pa nemaju zanimljive gostujuće izložbe, i  ljudi ne žele  da stalno gledaju istu, stalnu postavku. 

Međutim, čini mi se da upravo manifestacija ''Noć muzeja'', koja se, doduše, održava jednom godišnje, i tada su skoro svi muzeji u zemlji otvoreni cele noći i besplatan je ulaz, približava ljude muzejima. Pogotovo neke mlade naraštaje, na kojima će sve ostati.

Najvažnije je da baš oni zavole muzeje, da znaju da vrednuju  i cene svoje kulturno blago, pa će iz toga logično doći i poštovanje i tuđeg.

S obzirom da statistika mog bloga, koja se veoma interesantno demografski menja, a ja je pratim i prilagođavam se koliko mogu, pokazuje da ovaj blog prilično čita mlađa populacija (što je i veća odgovornost za mene), a naročito naša dijaspora u Americi.  Mnogi od tih čitalaca  nikada nisu posetili Srbiju, kako pišu, a  žele .

Zbog sve naše dece gde god živela, i svih ljudi koji poštuju kulturne vrednosti i nasleđa, u svoj blog uvodim povremene postove o muzejima u Srbiji. 

Za početak, vas vodim u meni najdraži muzej u Srbiji, muzej u Kruševcu.

Mesto gde se osećam ''kao svoj na svome'', muzej gde sam  vodila sve moje prijatelje ''sa strane'' da bih im približila srednjevekovnu Srbiju i moj rodni grad.

U ovom postu videćete neke detalje iz stalne muzejske postavke i dve gostujuće izložbe u trenutku moje posete muzeju, izložbu mapa i izložbu fotografija.

Za svaku pohvalu je da je u oktobru u kruševačkom muzeju održano čak tri gostujuće izložbe, uz ove dve i
 izložba skica, crteža i modela koje je Olja Ivanjicki izradila za Monu.

Takođe, u holu muzeja postoji mogućnost kupovine suvenira i srebrnog nakita koji predstavlja kopiju srednjevekovnog nakita pronađenog u Srbiji.

Osoblje je veoma ljubazno, a opšti utisak o muzeju prijatan.

Vidi se da je renoviran i da se radi i brine o njemu.

Cena ulaznice je samo 100 dinara, za sve ove postavke - gostujuće i stalne i još za taj novac
možete posetiti i mali muzej -  ''Kuću Simića'' u strogom centru grada (kod spomenika).
Muzejski fondovi sadrže oko 22 hiljade umetničko-istorijskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i dokumenata. Muzealije su razvrstane u 7 zbirki: arheološka, etnografska, numizmatička, kulturno-istorijska, prirodnjačka, likovne i primenjene umetnosti.
Raspored materijala je koncipiran hronološki počev od praistorije, sa akcentom na srednji vek - doba kneza Lazara i despota Stefana.
Od eksponata, pažnju posetilaca najviše privlači kopija Lazareve haljine kao i originalna maketa Meštrovićevog Vidovdanskog hrama koji je trebalo da bude podignut na mestu Kosovske bitke, ali ideja nije realizovana zbog skupog projekta i još nekih faktora.  

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

 Polarno putovanje vozom 

izložba fotografija sa transsibirskog putovanja

Veroljub Milovanović Veve 

3D umetnik

Izložba ''Srbija na karti Evrope i sveta''

stare mape i knjige