Dvorac sa dušom - Fantast...

   Tajni život, ljubavnice, veliki poslovi, ogroman novac, moć, ergele konja, kupanje u mleku, pa još i legende, da sve bude što mističnije...

Pomislili ste da prepričavam  neku latino - sapunicu,

ali prevarili ste se

-ovo je priča o dvorcu Fantast i  o njegovim nesvakidašnjim  žiteljima...

U južnom delu Bačke, u opštini Bečej, na putu Bačka Topola - Bečej, 14 kilometara udaljen od grada Bečeja solidnim, ali uzanim asfaltnim putem ,
dolazite do dvorca sa pratećim objektima,
na prostranstvu od  65 hektara.

Fantast

Dvorac Fantast, poznatiji kao dvorac Dunđerski je najlepši i najraskošniji dvorac Vojvodine, zadužbina Bogdana Dunđerskog. Sagrađen je 1925. godine u stilu neogotike sa dominantnim tornjem i četiri ugaone kule a po ugledu na Francuske dvorce tog vremena. Građevina poseduje ogromnu arhitektonsku vrednost i predstavlja neobičan miks baroknog, romantičarskog i neo - klasicističkog stila u arhitekturi. U dvorskom kompleksu nalazi se i crkva posvećena sv. Đorđu koju je oslikao čuveni srpski slikar Uroš Predić, veliki prijatelj Bogdana Dunđerskog.

Legende o poreklu novca

Postoje dve legende o poreklu bogatstva porodice Dunđerski. Prema jednoj priči, Avram Dunđerski je, kopajući tuđu zemlju da bi preživeo, pronašao ćup sa zlatom koji je štedljivo koristio sve dok mu sin Gedeon nije stasao. Tada su sav novac uložili u posao koji se, na njihovu veliku sreću, višestruko isplatio i počeli su kupovinu imanja. Prema drugoj legendi, za vreme austro - turskog rata 1711. godine Dunđerski je, ne znajući, prevezao nekog turskog glavešinu preko Tise i spasao mu život. Turčin se, kako legenda kaže, odužio kesom zlata sa kojom je kasnije, uspešno trgovao.izvor

Bogdan Dunđerski (1862-1943)

Bio je čuveni bečejski veleposednik, obrazovan, otmen i samouveren, ali i veliki boem.
S jednakom strašću je voleo konje, vino, lepe žene i svoju pravoslavnu otadžbinu, Srbiju. 

Porodica iz koje potiče Bogdan Dunđerski doselila se u Vojvodinu krajem 17. veka iz Hercegovine. Osnivač loze je bio Avram Višnjevac zvani „dunđer”, iz sela Višnjice kod Gacka.
Od oca Aleksandra nasledio je 2.600 jutara starobečejske i srbobranske zemlje. Imao je ergelu od 1.400 konja. Ni oduzimanje zemlje agrarnom reformom posle Prvog Svetskog Rata nije ugrozilo njegovo bogatstvo. Bio je član mađarskog parlamenta. Pred kraj života, bez zakonskog naslednika testamentom iz 1940. godine je celu imovinu zaveštao Matici Srpskoj. 

 Bogdan Dunđerski se nikada nije ženio . Njegova velika ljubav bila je izvesna Mara Dinjaški , žena Bogdanovog kovača. Bogdan se u Maru zagledao na svom imanju gde je ona često dolazila sa mužem. Kada je kovač shvatio o čemu se radi ,već je bilo kasno , ali je Bogdan ipak pronašao rešenje. Dao je kovaču 21 jutro svoje najbolje  zemlje i nešto novca, a lepa Mara postala je domaćica na dvoru. Kažu da je Bogdan često u bazen ispred dvora sem vode, punio i  mlekom kako bi se Mara u njemu kupala,  a kada je Uroš Predić oslikavao dvorsku crkvu, Bogdan je imao samo jedan uslov – da Bogorodica dobije Marin lik! Oni koji  posete kapelu i vide njen portret, reći će da je Bogdan, bez sumnje, imao ukusa.
Na tom mestu je i sahranjen 1943. godine.

Bogdan je ostao zapamćen  kao neobična, snažna  ličnost koja je  potonjim generacijama poslužila kao „primer pravog  srpskog gospodina – pokazao kako naši preci nisu svi bili neuki paori''.
Za Bogdana Dunđerskog su najpotresnija bila tri događaja -

- bolest i mučno umiranje voljene Mare, kojom se,  nikad nije oženio i nije s njom imao poroda, ali je od Uroša Predića zatražio da je ovekoveči u liku Bogorodice na zidu kapele imanja,

- prerana smrt obožavane sestričine Lenke, kćeri Lazara Dunđerskog .

- smrt omiljenog konja -

kao veliki ljubitelj konja, imao je ergelu od čak 1400 grla.  Najčuveniji konj bio je Fantast koji je 1932. na Beogradskom hipodromu odneo sve nagrade i trofeje! Nakon smrti,  Fantast je sahranjen na dvorskom imanju a sam dvorac kasnije je poneo njegovo ime. Takođe, čuven je i trofejni konj Inkvizitor čiji grob se takođe nalazi na dvorskom imanju, naslednik čuvenog pastuva Kazanove za kojeg se priča da je
umro „slatkom smrću“,  prilikom skoka na kobilu…
Na imanju i danas postoji ergela koja broji oko 80 grla a za ljubitelje konja organizovana je škola jahanja. 

Dvorac Fantast je opljačkan nakon II svetskog rata . Danas je obnovljen, preuređen u luksuzni hotel sa veoma bogatom turističkom ponudom u  vlasništvu«PIK-BEČEJ» A.D.

Hotel raspolaže sa pet dvokrevetnih soba i dva apartmana u samom dvorcu i u depandansu sa još pet dvokrevetnih soba.

Okolo dvorca nalazi se prostrani, lepo uređeni dvorski park francusko - engleskog tipa sa lepo uređenim stazama za šetnju, teniskim terenima i mnogim drugim sadržajima.

pogled sa vrha kule na mesto gde je nekad bio bazen

sa vrha kule puca pogled na bačku ravnicu

 Legenda:

(legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLJENIH KULA" Milana Belegišanina)

''Poput nekog monolita iz snova, ili čednosti koja se propinje, Fantast kao da je posvećen oblacima. Ono što najviše čudi i privlači pažnju, nije očuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenčanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunđerskog. U ovoj kapeli, koju je čitavu oslikao Uroš Predić, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Ovaj otisak je primećen još na prvu godišnjicu Bogdanove smrti i čini se da je svakom narednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prinosio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Može samo da se nagađa... Svake godine na Preobraženje, Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje. Ovaj čudni par prvo obilazi Inkvizitorov grob.

Duša se naslanja na spomenik i osluškuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj živih konja. Konji ne vide ništa ali se neki čudan nemir uvlači u njih. Osećaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora među svojima, Bogdanova duša obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela održava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, oličenje ovoga zamka je stari čuvar ergele, koga je još Bogdan doveo za života. Već više niko ne pokušava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magičnu moć nad konjima. Kažu da poznaje nemušti jezik i tajnu spravljanja trava koje će konje učiniti još plodnijima. Sem Bogdana je još jedino on smeo da uzjaše Inkvizitora i čini se da je od ljudi u Fantastu jedino on osećao dolazak dva čudna gosta na „Preobraženje". On održava Inkvizitorov grob i vrlo često se može videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veterinar iz Bečeja je pričao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac" slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odlučio je da mu da injekciju ne bi li životinji skratio muke. Prišao mu je Andrija (kako zovu starog čuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorčevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobraženje, doneće isceljenje". Veterinar je otišao i kada je slučajno došao nakon nekoliko nedelja („Preobraženje" je već bilo prošlo) video je otpisanog dvogodca kako trči u manježu. No, to je pripisao slučajnosti. Nakon što se zahvali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i žive, znane i neznane konje, duša Bogdana Dunđerskog se penje na najvišu kulu odakle je nekada puštala sokole. Tamo jedno vreme stoji, osluškujući ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle čula lepet krila. No; svuda je tišina. Lepet se zaledio u nekim davnim košavama i duša sokolar nastavlja obilazak Fantasta, jer uskoro će noć; a do iduće godine ima puno. Treba baciti još jedan pogled na konje. Još uvek su čistokrvni, pa se i sa da duša sa ponosom nada, baš kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada više ove konje ne jašu vlastelini, ali se još uvek negde u njihovim grivama zadržalo milovanje gazda i radost pobednika. Ržu sigurno njuše Inkvizitorovu senku. Još jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i duša velikog čoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a duša je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobraženjem" će uskoro veče. Tišina lagano opipava belinu Fantasta. Negde se začuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne košave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja čudne goste koji odlaze, ili nekoga žali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, možda se i nije desilo ništa. Da, sigurno se nije desilo ništa. Jednostavno se paun rastužio od beline i samoće. Noć. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manježa, sedi konjušar Andrija i pokušava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana''.

***Zato pođite otvorenog srca u Fantast. Sanjajte, maštajte, stvarajte svoj svet,

kao što je to umeo Bogdan Dunđerski***

photo by me