Koristim svoje blog stranice da podelim sa vama najčešće ono što najviše volim, a što nam nekako u ovim vremenima najčešće nedostaje
a to su, lepe rečenice,
iz raznih knjiga..
Puno puta su me neki manje upućeni ljudi pitali zašto to radim, a ja ću sada ponoviti da sam od prve pročitane knjige uvek u sveskama zapisivala neke zanimljive, 'pametne' rečenice i do dana današnjeg to činim, pa sam onda došla na ideju da sve to stavim na jedan 'viši' nivo, tj. da to ubuduće pravim tako da i drugima može koristiti. I tako se rodio moj blog <Tina thinks...>, koji sem odlomaka i preporučenih knjiga, po nekim mojim skromnim čitalačkim zapažanjima o istim, bavi se još i nekim drugim stvarima - putopisima, modom, slikama, ljudima i fotografijama koje me inspirišu i po kojim receptom..
U ovom postu preporučiću vam jednu neobičnu knjigu
<Taoci života>,
autora Ivane Belić,
koju nisam sama birala već je do mene 'sama' došla, tj. draga prijateljica mi je poklonila za rođendan, a njenoj dragocenosti za mene, doprinosi i podatak da je izdata u malom tiražu, dakle za sada samo u rukama odabranih i jedna veoma čudna činjenica da ovakvu knjigu naši mediji nisu propratili na adekvatan način. Naime, nakon moje potrage o tome gde bi se knjiga mogla kupiti, autor Ivana Belić se javila u komentaru i ostavila svoj kontakt telefon na kome je možete kontaktirati oko kupovine knjige
060-1935511, Ivana Belic...
060-1935511, Ivana Belic...
 |
| Photography by Nataša Zukanović |
Zato bih ja ovim postom sa odlomcima ipak malo skrenula pažnju na ovu 'drugačiju' knjigu, pa ako imate sreće i ugledate korice, da znate da treba da je kupite..Ako u međuvremenu, saznam gde se kupuje, navešću lokaciju ili link sa zadovoljstvom...
Jedna od prvih podvučenih rečenica iz ove knjige, sa kojom bih se donekle složila je:
„Neuk se hvali, a ko valja, hvale ga drugi.”
Možda je autorka ovom rečenicom iznela jedan svoj lični stav i u ovoj rečenici ga dopunila: „ Ako ima puta, vi ćete ga naći.”
Možda je autorka ovom rečenicom iznela jedan svoj lični stav i u ovoj rečenici ga dopunila: „ Ako ima puta, vi ćete ga naći.”
da dobar roman bez pompe dođe do pravih čitalaca...
Mislim da ipak čitaocima treba pomoći i na dobre knjige skrenuti pažnju.
Roman je vrlo 'brzočitljiv', izuzetno dinamičan i sa mnogo, mnogo likova i dijaloga.
Ja sam ga okarakterisala kao 'pravi srpski', u naravno najPOZITIVNIJEM smislu, jer mi se čini da je autorka tako lepo 'ušla' u srž srpskog mentaliteta, počevši od 1913. godine do današnjih dana, praveći paralelu likova i života na relaciji selo - grad, retkim opisima nekih običaja u Srba, porodičnih odnosa, tradicionalnih vrednosti, ubeđenja, verovanja, ratova koji su odnosili muške glave i prkosnih Srpkinja i prošlosti predaka zapisane u našim genima.
Zato mislim da ovaj roman na pravi način mogu shvatiti samo ljudi sa Balkana, mada naravno književnost ne poznaje granice..
Dovoljna je mašta da se čovek nađe bilo gde...
Moja mašta za početak vidi savršenu ekranizaciju ovog romana nekim filmom ili serijom.
Do tada,
Odlomci
„Pobune se ponekad geni, hteli bi nešto da mi ispričaju ali ne umeju.”
„Znao sam da postoje genetski snovi, znao sam da se to nekad negde desilo.”
„Stvarnost je uglavnom ono što mi rešimo da jeste. Mi u tome ne odlučujemo previše. Vuku nas geni, mi napred, oni nazad, podsećaju na sve što je bilo, ono neizbrisivo.”
„Mi roditelji smo nekad najveći dželati svoje dece. Ne vidimo ih onakvim kakva jesu, nego umesto njih obesimo sliku svojih nadanja i nekad ih tom slikom i ubijemo. Kad shvate da ne liče na te obešene slike a oni se obese sami, mislim figurativno.”
 |
| Photography by Mirko Sredojević |
„Skoro sve pripadnice nežnijeg pola mi liče na balerine obuvene u gvozdene cokule civilizacije. Nespretno pokušavaju da odigraju svoj davno zadati ples u potpuno novim neusklađenim kostimima. Odbacile su svoje glavno oružje - mešavinu čelične snage i šarmantne bespomoćnosti uokvirene oreolom materinstva, zarad neke nakaradne slike savremene žene koju je društvo uramilo i stavilo na sve naslovne strane časopisa.”
„Lepo ti je krenulo, našla si sebe, sad ćeš da menjaš svet. Ima vas dve vrste. Ti si ona vrsta koja je zlatnom kašikom kusala pa je shvatila da hemijski sastav kašike i nije baš od presudne važnosti, da je bitno jelo; druga vrsta je iz sloja siromašnih, oni dižu bune, revolucije i bivaju smaknuti od strane svojih čim završe svoju misiju.”
„Kada bi svi ljudi iskreno svoje jade pričali, sav bol bi se na pola presekao.”
 |
| Photography by Nataša Zukanović |
„Sve ima svoj red. Led može samo da hladi a vatra da greje. Ovca ne može da čuva kuću, ni pas da daje mleko. Svako je za nešto. Istina voli da bude gola a laž se skupo oblači. ”
„Kako je kratak put kada noge veselo srce nosi.”
„Ko na sreću čeka, nikad nije siguran za ručak. ”
„Nije strašno ako na izvoru nisi bio, nego ako si bio a sa njega nisi pio.”
„Još jedno ću ti reći, najviše mi ipak žao ljudi koje je život mazio, mnogo bespomoćno izgledaju. Kad ih strefi neka nevolja a oni k'o kokoši kad im glavu odsečeš - lupaju krilima i vrte se u krug. Ne znaju ni ko su, a kamoli svoj život il' put nazreti i lek potražiti. Uvek im drugi krivi. Onda pomislim, neka, nije moje najgore, na njih nikako ne bi' volela ličiti.”
„Ne nađeš li mira u sebi džaba ti je da ga bilo gde drugde tražiš. Sve se oko nas stvorilo što je moralo, a posle se za život kol'ko je moglo borilo. Na zemlji su nam sve razlike za kratko. Sve se stalno propušta kroz zemaljski filter, pa iznova kreće. Nekog muči da je dao premalo a nekog da je dao previše. Mnogo toga nije završeno samo zatom što nije započeto, a istine koje najmanje želimo da čujemo su one koje bi nam najviše koristile. I imaj uvek na umu - kad pričamo o drugima, najviše otkrivamo sebe. Na kraju ću ti reći najdražu Slavišinu:
„Kako te iz kuće isprate tako će te u gostima dočekati.”
Toliko ti je od mene, sad je moja priča tvoja kol'ko ti zatreba.
Pametno je iskoristi.”
photo: google.com
