Volim ova moja "putopisanija", jer se kroz njih vraćam na draga mesta ..
Moj treći blog - putopis iz Turske se zaustavlja u Jedrenu...Ne slučajno...
Dopao mi se taj gradić i želim da ga predstavim jer je baš idealan za odmor, spavanje i malu šetnju, ako ste se uputili u pravcu Mediterana, a i tačno je na pola puta ako ste krenuli npr. u Antaliju....
Doduše, mi smo se bas slučajno obreli u ovom gradu, jer smo na granici imali kvar na kolima i pošto je to bio najbliži grad tu smo se zaustavili da rešimo problem i odspavamo.
No,toliko nam se dopao da smo i u povratku opet svratili ...
Moj treći blog - putopis iz Turske se zaustavlja u Jedrenu...Ne slučajno...
Dopao mi se taj gradić i želim da ga predstavim jer je baš idealan za odmor, spavanje i malu šetnju, ako ste se uputili u pravcu Mediterana, a i tačno je na pola puta ako ste krenuli npr. u Antaliju....
Doduše, mi smo se bas slučajno obreli u ovom gradu, jer smo na granici imali kvar na kolima i pošto je to bio najbliži grad tu smo se zaustavili da rešimo problem i odspavamo.
No,toliko nam se dopao da smo i u povratku opet svratili ...
Najsmešnije od svega, je to što je turski naziv za ovaj grad Edirne - meni bio potpuno nepoznat!
Kad smo ušli u grad, ja sam bila iznenađena veličinom, impozantnim istorijskim građevinama i time da za to ime nisam nikad čula..Tata mi je sms porukom rešio dilemu, rekavši :
"Aha , znači sad ste u Jedrenu..."
I tad se ja setih da sam ipak čula za taj grad, i bi mi lakše - ipak nisu isparila moja geografsko- istorijska znanja, a bo'me i po neki književni momenti:
"Knjigu piše care Bajazite,
Iz Jedrena grada bijeloga,
Pak je šalje dolu Kruševome,
A na ruke carici Milici.
U knjizi je care pozdravio:
"O gospoja,carice Milice
Pođi meni za vijernu ljubu,
Šta ću drugu učit carovati,
kad je tebe Lazar naučio..."
Jedrene, još i (H)adrijanopolj, Edirne, Drinopolj(e)
Jedrene tj. Hadrijanopolj je osnovao rimski car Hadrijan na mestu malog tračkog naselja. Po raspadu rimskog carstva Jedrene postaje važan vizantijski grad. U 14. veku pada u Osmanlijske ruke.
Od 1365. godine postaje turska prestonica sve do pada Carigrada 1453. godine, kada se prestonica seli na obale Bosfora. Bio je važan grad i u tom periodu, a sultani su u Jedrenama imali letnjikovce, lovišta itd. Turci ovaj grad gube na kratko tokom I Balkanskog rata, kada ga je osvojila srpsko bugarska vojska. Naime, Bugari su dugo držali Jedrene u opsadi, ali nisu uspeli da ga osvoje, između ostalog i zbog nedostatka teške artiljerije.
Od 1365. godine postaje turska prestonica sve do pada Carigrada 1453. godine, kada se prestonica seli na obale Bosfora. Bio je važan grad i u tom periodu, a sultani su u Jedrenama imali letnjikovce, lovišta itd. Turci ovaj grad gube na kratko tokom I Balkanskog rata, kada ga je osvojila srpsko bugarska vojska. Naime, Bugari su dugo držali Jedrene u opsadi, ali nisu uspeli da ga osvoje, između ostalog i zbog nedostatka teške artiljerije.
Edirne je glavni grad istoimenog vilajeta na severozapadu Turske,u njenom evropskom delu,takoreći na tromeđi Turske,Bugarske i Grčke .
Najznačajnija građevina u Jedrenu je Selimija džamija. Nju je izgradio čuveni otomanski arhitekta Mimar Sinan (njegov je i most Mehmed Paše Sokolovića u Višegradu kao i Sulejmanova džamija u Istanbulu). Ispred džamije se nalazi njegov spomenik. On sam je smatrao Selimiju svojom najuspešnijom tvorevinom. Prečnik kupole je 31,28 m, a visina minareta je 70,89 m.
 | |
| by Setenay Suzer |
S obzirom na to da je pre 100 godina bio glavni grad Osmanlijskog carstva, u Jedrenu, kao i u njegovoj okolini, postoje brojna istorijska i arhitektonska zdanja.
Jedrene je živi grad - muzej sa svojim džamijama, religijskim kompleksima, mostovima, starim bazarima, karavansarajima i palatama.U odnosu na mnoge turske gradove koji se nadmeću modernim kvartovima, i trude da liče na evropske, u Jedrenu sam osetila kao da se vreme nekako zaustavilo, da je možda baš onako kao što je to Orhan Pamuk opisivao u svojim romanima a ja zamislila...
"Jedrene me dočekalo u velikim zlatnim šalvarama sjedeći u ravnici kojom teče i šumi Marica, mlitavo i tromo kao bugarska himna. U prvim kadrovima stajala je dugo Neimar Sinanova Selimija, sama i nesretna među cepencima i vrbama. Lijepa i rijetka stvar po koju se niko nije vratio. Ostala je za carstvom koje se nomadski selilo, nepokretna i bespomoćna. Istok i Zapad se dodiruju, ali se ne sudaraju. Sviraju sambe, roštilj radi, Grendžer glumi i pucaju bajramske prangije. Istok i Zapad žive u srdačnoj koprodukciji jedne "import-eksport" stvarnosti pune derta, "Simensa", ovčetine, "Filip Morisa" i Hadži-Bekirovog rahatlokuma. Na sve strane su opet sokaci i budžaci, avlije, i cenite, i jablanovi. Jablanovi su ovdje jedina lijepa zaostala rekvizita s pozornice na koju je zauvijek pala zavjesa. Jedrene me ispratilo po mraku koji se, kao i svuda po kasabama, uhvati odjednom i stusti bjesomučno i sa svih strana - i sa evropske i sa azijske. Tama polegne kao derviška džuba po kućama, po ljudima, po poslovima, po pokretima...
Istok i Zapad zaspiju svakog aksama zagrljeni na ušću Marice. Samo tri crvena kruga na zelenom..."
Spomenik lalama. Ova biljka kojom se kite Holanđani potiče iz Centralne Azije i Turske. U 16. veku je iz Turske preneta u Holandiju.
tursko voće mmmmmmmmm.....
obavezni čaj...
lahmađun ili turska pizza,
nesto fenomenalno, po mom mišljenjui i lepše od pizze,
jede se uz ayran (turski jogurt- koji se dosta razlikuje od našeg),
zapravo stavi se povrće - zelena salata, paradajz, krastavac,
nacedi limun,umota kao palačinka i njapa..
Afiyet Olsun
ovo je iz muzeja
a sad malo ja u turskoj nošnji,
u kojoj se udala moja draga prijateljica
Demet
zapravo,Turkinje nose i belu venčanicu,
ali ovo je odeća za onaj "ritualno-verski" deo
veoma je udobna i od divnih materijala..
