Odlomci iz knjige
koji se odnose na Branka Ćopića
..."Ali stvarno, kako se raspada duša?
- Raspada se pod naletom vulgarnog materijalizma."...
..."Kada sunce izlazi i zalazi, treba ga gledati u oči."...
..."Zbog tuge koja obuzme čovjeka ispod pupka, Rusi za stomak kažu život. - rekao mi je jednom otac.
..- Čika Branko (Ćopić), zašto Rusi stomak zovu život?
- Zato što iza pupka leži duša, a života nema bez duše! Ovdje! - pokazao je na moj pupak i zagolicao me. Nasmijao sam se, a on mi šapnuo:
- Treba paziti...
- Znam, da mi se duša ne prospe!
- Nije! Čuvaj dušu da je neko ne pojede!
Kud god krenem u svijet iz Sarajeva, valja proći Beograd. To je moja veza sa svijetom. Uvijek se tu rado zaustavljam, prespavam kod tetke Ane. U centar grada put vodi preko Brankovog mosta. Svaki put, dok prelazim taj most, ugledam čika Branka. I mašem mu. Mašem ja njemu, maše on meni.
Kada je Branko Ćopić stigao prvi put u Beograd, zbog nesporazuma prijatelj ga nije po dogovoru sačekao, pa je svoju prvu noć u prestonici prespavao ispod mosta Aleksandra Karađorđevića. Mnogo godina kasnije, kada je njegovu dušu razjedala jugoslovenska drama, on je požurio da na prečac završi sve poslove. Uplašio se za sudbinu Nikoletine Bursaća, Baje Bajazita, Ježurka Ježića, Duleta Dabića.
- Šta će biti sa mojim junacima ako se sve ovo sruši? - pitao se i nije znao odgovor.
Zbog toga je jednog dana krenuo na mjesto gdje je prespavao svoju prvu noć u Beogradu. Nema ko ga tada nije pozdravio. Neka žena je za Brankom gledala iz znatiželje, zastala je, a onda je iznenađeno mahala dok je on koračao ka drugoj strani mosta. Zaustavio se i prije nego što je zakoračio preko ograde mosta, Branko je ugledao tu ženu. Vidio je da mu maše, da želi da ga pozdravi. Okrenuo se prema njoj, odmahnuo i skočio, ne u Savu već na beton.
Slutim da je čika Branku neko pojeo dušu. "...
Moj dodatak:
Brankov most
Jedan od beogradskih savskih mostova zove se "Brankov most".
Reč je o mostu koji je podignut na stubovima Mosta bratstva i jedinstva,
koji je takođe podignut
na stubovima jednog srušenog mosta za vreme Drugog svetskog rata
- Mosta kralja Aleksandra.
Međutim, ima jedna informacija koja nije baš sasvim tačna,
a tako se medijski stalno plasira.
Navodno, most se danas zove "Brankov" jer je Branko Ćopić, pisac,
izvršio samoubistvo skočivši s njega 1984. godine.
Činjenica je da se most zvao "Brankov" i godinama pre tog tragičnog događaja,
jer je most bio u produžetku Brankove ulice,
koja je svoje ime dobila po pesniku Branku Radičeviću.
Tako da je jedno samo izvesno da je most Brankov,
ali da li je ime dobio po pesniku ili piscu,
razmislite sami.
Divan post! Jako volim Branka, a, recimo, ovo o mostu nisam znala..
ОдговориИзбришиĆopićeve priče su dio mog djetinjstva i dio djetinjsva moje kćerke. Ne znam koliko današnja djeca to osjećaju kao svoju literaturu, u poplavi nekih novih junaka i novih priča.
ОдговориИзбришиBaš lijepo što si ispričala ovo za most, sigurno malo ljudi van Beograda to zna.
Steta za Branka; bio mi je najomiljeniji djeciji pisac!
ОдговориИзбришиBranko Copic je moj omiljeni pisac i uvek sam ga rado citala. Moja cerka trenutno cita `Magarece godine`i odusevljena je.
ОдговориИзбришиSteta sto nije vise zastupljen u nasim skolama kroz lektire ili u citankama, jer je vredan toga, a sto se mosta tice, ime je dobio po Branku Radicevicu, naravno.